СРОДНЕ ВЕСТИ

          КАД човек у себи нађе довољно снаге да се суочи са свиме што му се догоди, и да у свакој ситуацији, ма колико се чинила безнадежном, подигне главу и живи дан по дан, баш као да су му поклоњени, онда може и да победи.
          Тако размишљају Данијела Биорац Стојановић (46) из Београда и Сњежана Гојић (53) из Земуна. Оне имају карцином плућа и прве су пацијенткиње у Србији које од 12. децембра прошле године у Клиничко-болничком центру "Бежанијска коса" примају кубанску вакцину "цимавакс ЕГФ".
          За процену ефекта ове терапије још је рано. То потврђује др Сања Костић, онколог. Обе пацијенткиње, ипак, осећају субјективно побољшање, а и контролни налази су им добри.
          Ни Данијела, ни Сњежана ничим не одају да имају тешку болест. Обе дотеране, пуне оптимизма. Не уклапају се у болнички амбијент, и готово непрегледан низ оболелих од карцинома, који чекају испред онколошких амбуланти. Као да им ту и није место. Данијела је енергична, Сњежана некако блага. Прва има сина од 16 година, друга кћер од 28.
          - Када су у новембру 2014. године открили да имам карцином плућа, то је био шок, али не толики као када су ми лекари после операције којом ми је у Војномедицинској академији одстрањен средњи режањ десног плућног крила, зрачења и хемотерапија рекли да су се појавиле метастазе - прича Данијела за "Новости". - То је било грозно, толико муке, а стање све горе. Ни тада нисам клонула. Ја сам борац. Примењујем и алтернативну и службену медицину, све поштујем буквално, и заиста верујем да ћу се излечити. Ту веру нико не може да ми одузме.
          * Чекаоница испред онколошких амбуланти / Фото П. Митић
          Не узима таблете за смирење, не користи фластере против болова. Ова жена, једноставно, ни болести не дозвољава да је промени.
          - Боли, али "болим" и ја њега, а живот је тако леп - каже Данијела. - Када сте здрави, не примећујете то толико, а сад сам сваког јутра срећна.
          Када је Министарство здравља обезбедило 1.680 доза вакцине против рака плућа, која се даје терапијски, пацијентима у поодмаклој фази болести, Данијела је одлучила да и то проба.
          - Верујем да све може да помогне, бар мало. Можда ме сама вакцина неће излечити, али ће можда зауставити болест да не напредује. Зато је укључена и хемиотерапија, и алтернативне методе лечења. Да ме једног дана неко пита чиме сам се излечила, нећу знати. Пробала сам све.
          Усред разговора, Данијелу зову са посла. Питају да ли хоће у инвалидску пензију.
          - Ма какви, не долази у обзир, до краја месеца се враћам на посао - говори свом шефу.
          Ова жена је досад примила шест хемиотерапија, 30 радиотерапија... У шали каже "сад зрачим и у мраку". Коса, отпала после хемиотерапије, поново је израсла. Данијела сад има модерну фризуру и томе се највише радује њен син. Раније јој није дозвољавао да иде до супермаркета. Страховао је дечак, видеће је неко тако, без косе.
          * Данијела је прву вакцину "цимавакс ЕГФ" примила 12. децембра 2015.
          - Ретко кад ме је неко затекао уплакану - прича Данијела. - Много више кукају они који имају измишљене проблеме. Болови су и сад присутни, али не бојим их се, у мало чуднијем положају пеглам, теже нешто пакујем, али све је то живот. Највећа будалаштина је предати се. А видела сам и такве: престану да једу, да говоре, не могу ни сузу да пусте. Била сам пушач, али не верујем да је то разлог што сам оболела од рака. Карцином, између осталог, "иде и из главе", и има му лека. Где се тачно налази, не знам.
          Једино што је болест променила у њеном животу јесте да је у одређеном тренутку убрзала неке ствари.
          - Знате, оне обавезе које стално гурате под тепих, сутра ће те, е ја сам рекла нећу, ако умрем, тај терет да остављам сину и све сам обавила како сам знала и умела - прича ова храбра жена. - Сад живим нормално. Дотерам се, нашминкам, не сваки дан, наравно. Кад вага покаже да сам смршала, ја "трчим" да то надокнадим. Једем све, иако то, можда, није паметно, али док сам на хемиотерапији, када ми пада крвна слика, повраћам и падам у несвест, треба ми снаге.
          Скенер и синтиграфија су прошле недеље показали, каже Данијела, да се тумор смањио, а да ли је и колико је још присутан, знаће се тек после прегледа на ПЕТ скенеру.
          И она и Сњежана кажу да су са лекарима и медицинским особљем откад им је болест откривена имале добро искуство.
          - Нисам дуго чекала ни прегледе, ни хемиотерапију - каже Сњежана. - Некако су ми се сва врата отварала.
          Овој жени карцином плућа откривен је прошле године, на таквом месту да није за операцију. Бронхоскопијом и биопсијом ништа није утврђено, а онда је тзв. ВАЦ дијагностичким захватом у Клиничком центру Србије, ипак, постављена једна од најтежих дијагноза, са лошом прогнозом - карцином плућа. Сњежана је хемиотерапију примала у КБЦ "Земун", а за то време њена кћерка се распитала и предала документацију за добровољно укључивање у програм лечења кубанском вакцином.
          - Досад сам примила пет инјекција, 22. марта ћу шесту - прича Сњежана. - Резултати показују да се тумор смањио за милиметар. Биће то добро, верујем.
          Ову Славонку која се 1984. године удала у Земун свакодневно бодре кћерка и њен дечко. Не дозвољавају јој да се преда.
          - Кад су ми открили болест, рекла сам: није могуће. Велики је то шок - прича Сњежана. Али нисам падала у очај. То би ме дотукло. Човек мора да се бори. Увек, ма шта да буде.
          У ВОЈВОДИНИ ШЕСТ ПАЦИЈЕНАТА
          У Институту за плућне болести у Сремској Каменици "цимавакс" прима шест пацијената, од којих је троје имало благе нуспојаве у виду лако повишене температуре, мањег бола и отока на месту апликације вакцине, што се сврстава у очекиване реакције на ову терапију. О њеној примени и даљој сарадњи су крајем прошле године у Београду разговарали амбасадорка Кубе Адела Мајра Руис Гарсија и министар здравља Златибор Лончар.

          СТАБИЛИЗАЦИЈА БОЛЕСТИ
          Докторка Сања Костић, онколог, каже да је у КБЦ "Бежанијска коса" досад 15 пацијената укључено у терапију кубанском вакцином.
          - Мањи број њих је прошао контролне прегледе, који се раде два месеца од почетка хемиотерапије у комбинацији са "цимаваксом" - каже др Костић. - У принципу, у већини случајева имамо стабилизацију болести, мада је о томе још рано говорити и немамо контролну групу пацијената са којом бисмо могли да поредимо налазе, а поједини пацијенти имају изражено субјективно побољшање, односно повлачење одређених симптома болести. Оно што се и очекује од ове терапије јесте контрола симптома и њоме покушавамо да продужимо укупно преживљавање оболелих. Имамо још "цимавакса", пацијенти нам се сукцесивно јављају и тако се и укључују у провере, и ако испуне све критеријуме почиње терапија. Три недеље пре почетка хемиотерапије почиње индукциона фаза са вакцином, а потом се паралелно примењују хемиотерапија и "цимавакс" на две недеље.