МАГАЗА

МАГАЗА
МАГАЗА у Мишљеновцу

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА
НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА МАШИЋА

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА СЛОБОДАНА МАШИЋА

Zaostavština Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” Gospođa Saveta Mašić je na inicijativu osnivača „Adligata“ Srbe Ignjatovića, odlučila da „Adligatu“ pokloni deo svoje zaostavštine u koju je uključena i zaostavština njenog supruga Slobodana. Poklonila je ostatak njihove izdavačke delatnosti „Nezavisnih izdanja“ (1966-2016), arhivu izdavačke kuće i rukopise neštampanih knjiga, kao i deo njihove lične biblioteke, između ostalog više stotina knjiga sa izuzetno važnim posvetama autora. Zbog svog plemenitog čina, gospođa Saveta Mašić je dobitnica Povelje zahvalnosti, priznanja koje se dodeljuje zaslužnim članovima „Adligata“.

Translate - преведи

ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

четвртак, 24. март 2016.

Ковчег безразложних успомена + ЦД "Вечити чудесни коренови" (пакет)

 БЕЛЕШКА УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.- Србија има многа своја заборављена, потиснута, друга, непозната лица; а једно као да је обрасло маховином североисточна Србија. Том лицу приповедач Лукић поставио је – овом књигом -једно особено, рукотворено огледало… На основу ове књиге, могу се (на)правити филмови, те – ве серије – и те какви филмови, и те какве те – ве серије!
Ковчег безразложних успомена, Едиција ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2006, 216 стр. (Вечити чудесни коренови: Сабрана дела М. Лукића, књ. 19). - Ово је прва књига прича и кратких проза М. Лукића, објављена после десетине Лукићевих књига песама, романа, антологија, књижевних критика. Лукић је дуго писао ову књигу, и стрпљиво. Деведесетих је, узгред буди речено, на југословенском анонимном књижевном конкурсу добио прву награду за књигу кратких прича у рукопису - тзв Вуково перо. Лукић се поигравао и књига као да се писала сама од себе. Књига је писана мајсторски; написао ју је књижевни полиграф.Књига садржи: Педесет и четири кратке приче (ране и друге кратке приче; стр. 7-25); Дерт, севдах и карасевдах (29 - 85); Летњи Post Scriptum (87 - 119); Вашари Хипербореје (121 -157); Друга Србија (159 - 203) и Напомене уз ово издање (207). - Вредност ове књиге није само у кострукцији већ и у истинољубивости.Други део ове књиге открива и један смели поступак и увид у оно друго и нефотогенично лице Србије.Књига се иначе отвара једним пастернаковским сазнањем како сви писци и песници морају да знају како се животу може сметати....Брига о растењу и разрастању књиге Ковчег безразложних успомена била је поверена неуспеху писца, самоћи, миту; мит је, како сам писац сматра, одвукао Лукића да заборави много тога “тако је сачувао најдрагоценије ствари”; не само за себе, него и за најпробирљивијег читаоца..  /  -   O Ковчегу безразложних успомена  - више

Бела Тукадруз, март 2016. (Заветине)
Ова, обимом невелика књига је дошла из зона источника непатворене уметничке неофицијелности…
Лукић долази, ево дошао је, из митологије неофицијализма, која има општу реалност за сва времена. Читаоца обузме нека узвишена сета, као кад слуша Чајешукарије, или Underrground čoček, или Месечину групе Бијело дугме… У овој уметности прозе сједињују се природа и слобода. Од ове књижевне пепељуге, коју су покушали да сакрију, ха, ко би други, до колеге, мање талентовани, дакако, имају шта да науче, и пријатељи и непријатељи, и знани и незнани. Овом књигом је Лукић одужио један свој стари и неиспуњени научни дуг. Потврдивши да ниједна могућност у универзуму није неиспуњена, све што је могуће јесте стварно. И да се надовежемо на још једну мисао Шлегела, основ ове књиге је сасвим непоетски, али оно најлепше и незаборавно у њој се изградило само за себе, такорећи независно од свог основа или корена. Ако то није баш сасвим јасно, сада, биће кроз коју годину… (стр. 112)

2 БЕЛЕШКА О ОВОЈ КЊИЗИ. – Нова Лукићева књига задире, поред осталог, и у оно што је сам назвао у једној од својих књига – породична митологија. Најблискија је УМЕТНОСТИ ШКАРТА. Верујемо да неће разочарати читаоце.. Младим писцима може бити од користи. Већ и зато што је ова књига објављена на основу рукописа који су деценијама одлежали у пишчевим мрачним коморама…То је својеврстан анти-роман… Књижевна комета, којој припада безгранични простор као и оним небеским. Када се овакве књиге појаве, оне долазе непосредно из 6есконачног простора, као и комете. И колико год да се приближава савршенству, толико се опет од њега удаљава. Последње странице ове књиге долазе из најунутрашљијих предела хришћанске душе, из мистике…. (Дерт, севдах и карасевдах, стр. 95)  - Више и даље
Плус  ЦД  ДЕЛА Вечити чудесни коренови Сабрани радови у 22 т.

___________

     одломак из књиге Ковчег безразложних успомена, или прва страница, уместо увода

Сви писци и песници морају да знају како се животу може сметати!"1 Ево како. Повери ли се дрвету брига о његовом властитом растењу, дрво ће цело израсти у изданке, или ће отићи сасвим у корен, или ће се потрошити на један лист, зато што ће заборавити на васиону на коју треба да се угледа, и, производиће једну ствар од хиљаде, почеће у хиљадама производити једно те исто "г
Мит ме је одвукао и помогао ми да заборавим много тога: тако сам сачувао најдрагоценије ствари.
Крупне хризантеме са којих се круне латице...
Тога могу да се сетам тако јасно, као и бешумног откидања суза...
Као некада моје играчке и голубови, тако су, временом, и моја сећања тонула у бујну траву иза салаша на обали Пека, у злато топољака, у расцветане багремаре, којих је било много око села. У пластовe.Чувао сам волове и овце, још од шесте године, а онда свиње и пилиће током читаве основне школе, и као гимназијалац. Свиње су биле црне, моравке, или мрке, лукаве, алаве...Не знам када сам изишао из оног детињства у којем сам се ноћу налазио опседнут кошмарима; врло рано, нисам казивао све што сам помислио, и оно најбитније, најпотребније и најнемирније скривао сам у себе...Чамотињу сам врло рано видео на ђермовима дању, по опустелим баштама, крајем јесени, чувајући свиње по пољу, у близини нашег салаша. Чворове у души завезивали су неумитни догађаји (деобе; свађе; размирице; завист; пакост), и због њих је растење застајало...
Нисам написао књигу о детињству; не мислим да је то страшно. Ја сам путовао неким друтим возовима. И путујући њима, схватио сам оно што треба. Као у возу који јури, тако је и у писању пријатније гледати уназад него напред...
' Мирослав Лукић: Усамљено дрво, 1 - Београд, Мобаров институт: Заветине, 2002, 164 стр.; стр. Крај миленијума, стр. 136.  2 Борис Пастернак, Заштитна повеља, Нолит, Београд, 1958, Детињство Ливерсове, стр. 136
__________ Цена овог пакета: 5500, 00  српских динара. И овај пакет, може се поручити директно од аутора обичним писмом на адресу "Сазвежђе ЗАВЕТИНА" & Мирослав Лукић 180 309 Београд Ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13, или електронским писмом miroslav7275@gmail.com. -
 За поручиоце из Србије: Постоји могућност да евентуални заинтересовани купци набаве већину публикованих угашених часописа „Заветина“ на једном ЦД-у по релативно умереној цени…Или већину бројева појединачних часописа… НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на PosTneT упутници – моб. Тел. + 381 65 3006950. За поручиоце из србије најбољи начин уплате је PosTneT упутници – моб. Тел. + 381 65 3006950. Поручиоци из иностранства могу извршити уплату преко Western Uniona.
Објавио у
Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194
1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више

Популарни постови

планетарни књижарски излог заветина

MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.


Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.

БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003

ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.



Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више