НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА: Најтајанственије живо биће подземља

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА СЛОБОДАНА МАШИЋА

Zaostavština Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” Gospođa Saveta Mašić je na inicijativu osnivača „Adligata“ Srbe Ignjatovića, odlučila da „Adligatu“ pokloni deo svoje zaostavštine u koju je uključena i zaostavština njenog supruga Slobodana. Poklonila je ostatak njihove izdavačke delatnosti „Nezavisnih izdanja“ (1966-2016), arhivu izdavačke kuće i rukopise neštampanih knjiga, kao i deo njihove lične biblioteke, između ostalog više stotina knjiga sa izuzetno važnim posvetama autora. Zbog svog plemenitog čina, gospođa Saveta Mašić je dobitnica Povelje zahvalnosti, priznanja koje se dodeljuje zaslužnim članovima „Adligata“.

среда, 17. фебруар 2016.

Најтајанственије живо биће подземља

Човечија рибица излегла више од 40 јаја

ПОСТОЈНА - Човечија рибица у Постојнској јами излегла је 45 јајашца, што се сматра биолошким чудом.

Човечја рибица је изолована у посебном акваријуму, где се прилепила за површину на којој је за двадесетак минута излегла јајашца од којих нека изгледају као да ће се из њих излећи млади.

Биолози који воде дневник, изоловали су рибицу како радозналост посетилаца не би била стресна за њу и јајашца.

Реч је о веома реткој појави, чуду природе, јер се у августу 2013. године први пут десило да су запослени и посетиоци у туристичкој шпиљи били сведоци када је човечја рибица излегла 22 јајашца.

Човечија рибица спада у једно од најтајанственијих бића подземља.

Посетиоци овај догађај могу да прате преко посебног екрана, а припрема се и посебна интернет страница о свему што се дешава.

Човечија рибица излегла више од 40 јаја

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194

1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више

планетарни књижарски излог заветина

MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.

Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.

БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003

ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.

Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више

„Фатални ортодоксни Ускрс 1999“ – литерарни догађај / Миодраг Мркић

Како да помогнете правим Независним издавачима?

Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућим условима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига . Или на основну претплату Портала Сазвежђе З... Да ли вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача? Докажите!...

НОВИНАР перач аутомобила

Њега доживљавам позивом и посвећеништвом, тако да није важно шта радите да бисте прегурали месец док год је реч о поштеном послу. Радим као перач аутомобила, али живим као новинар и за новинарство, каже за „Београдски глас“ Михаило Меденица, један од најбољих српских новинара репортера, који последњих месеци, осим што пише за „Недељник“ и свој блог „Два у један“, пере кола у једној београдској ауто-перионици. Откуд ви на том послу, из протеста или из невоље? Не, нисам се у ауто-перионици нашао ни из каквог пркоса. Сматрам да нема места за њега данас. Превелики је луксуз бити пркосан и баталити новинарство, ваља се и мора остати у њему како бисмо учинили све да наша намучена и дивна Србија исплови из вихорних времена и овог мрака у који ју је актуелна власт увукла. Дакле, у пераче нисам отишао из пркоса, али ћу пркосно писати увек, а ту сам где сам јер се тренутно редакције нешто и не отимају о мене (смех), а да молим, кукам и пристајем на труле компромисе како бих се негде углавио на плату и здравствено осигурање и симулирао новинарство, не пада ми на памет. Поштено радим поштен посао, последња четири месеца у перионици, а пре тога сам радио ноћну смену у трафици док, нажалост, није затворена. Паралелно пишем, не зависећи ни од чијег хира, милости, жеља и сугестија.

Цена 480.00 дин.

…Лукић није конфекцијски радио своје дело по шемама пророка….Лукићеву апокалипсу можемо третирати као визију… Ту основу има Лукићева поема… [Лукићева] поема-песма није дата као „писано саопштење о божанској објави“. Но, ми означавамо због садржаја ову поему-песму са појмом апокалипса, појмом „данашњим који се учврстио према првим речима новозаветне књиге „Откровење Јованово”. Као што се зна „језиком мистике и тајанствених знакова описује се друштво огрезло у неправди и греху; оно ће на крају дана, у ужасима свемирског огња, доживети преврат, после којег ће настати ново друштво, засновано на правди и истини. Четири коњаника апокалипсе су четири симбола: глад, куга, рат и смрт.“ Све ово наводимо да бисмо показали да се Лукић није држао неких шема, визија и апокалипсе у литератури. И, наравно, добро је што је тако. Добро је што је дозволио да из његових ирационалних вруља шикну откривање, објаве (...)Да бисмо подсетили на шири контекст света визија и апокалипса – откровења, објава, сетимо се (...) веома импресивних визија Хермеса на Синају. Хермесова визија је на почетку књиге Хермес Трисмегистос (Јованова је на крају Новог завета). Лукићева је, рецимо узгред, „независна“ у целом делу од његових 30 – 40 књига….

= поручивање

На кладионицама за Нобела води Мураками

jasmina neškovićпре један дан

I ja sam se jednom kladila, doduše sama sa sobom, da će 98.g. Nobela dobiti Portugalac Žoze Saramago, čiji sam roman "Godina smrti Rikarda Reiša" prevela 97, a objavio B92. Saramago je nesumnjivo jedan od vrhunskih pisaca, ali to za nagradu nikad nije bilo presudno, a moje navijanje je bilo vrlo sebično, jer sam znala da će posle nagrade uslediti novo izdanje, a s njim i novi honorar za prevodioca. Tako se i desilo, i tako sam i ja "profitirala"od Nobelove fondacije. Nažalost, taj honorar, vrlo pirstojan, nisam potrošila na razonodu, nego na puko preživljavanje, jer je uskoro usledilo bombardovanje,a moj sin baš tada beba od nekoliko meseci. Pa neka onda neko kaže da se od književnosti, pa čak i od prevođenja, ne može živeti. Hvala Saramagu što mi je, mada to nikad nije saznao, olakšao najteže trenutke u životu. Otada se ponekad kladim u sebi, za neke od pisaca koje sam prevodila, ali "badava".

Према писању "Политике"

Кањон златоносног Великог Пека

...Кањон златоносног Великог Пека налази се на 190 км од Београда, а према предању то је било место трагача за златом. Обилазак овог кањона прожет је упознавањем митологије али и љубавне драме од пре 60-так година, када се са литица бацио млади Паун Илић, јер му се вољена девојка удала за другога. Занимљиво је да га је судбина спасила, преживео је пад а неколико година касније се и оженио. Последње суботе у јуну ове године љубитељи природе могу да, уз стучну пратњу, прођу овим кањоном. За њега је везано предање да баш у њему спава онај змај који чува златно руно, за којим су трагали Јасон и Аргонаути.

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА

МАГАЗА

Веровали или не

Из карантина