ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

недеља, 31. јануар 2016.

Сваког дана у Србији нестану 4 особе

М. Љ. Поповић - М. Рогач | 31. јануар 2016. 09:37 . -    Полицијски инспектори свакодневно решавају судбине оних којима се губи сваки траг. Од куће највише беже малолетници. Више од 96 одсто случајева позитивно окончано

У СРБИЈИ годишње нестане око 1.500 особа, или у просеку око четири људи дневно "пропадне у земљу". Највећи број њих - више од 96 одсто - полиција пронађе, а они којима се потпуно изгуби траг изврше самоубиство, или се врате кући, а породица не обавести надлежне органе. Неколицина несталих заврши у канџама трговаца људима.
Нестанак Андреја Стојића из Београда у новембру, Биљане Ђорић у децембру прошле године, а потом и Сање Грујић, Олгице Тодосијевић и две девојчице из Вршца у јануару ове године само се неки од случајева који су дигли јавност на ноге. У протекла три месеца, полиција је трагала за најмање десеторо људи, од којих су неки, на срећу, пронађени живи и здрави.
Незваничне информације говоре да се највише нестанака пријави у великим градовима, као што су Београд, Ниш и Нови Сад, али све су чешћи случајеви да нестану људи у мањим местима, или чак селима.
Годинама уназад међу несталима је највише малолетника, који беже због лоших оцена у школи и љубавних проблема. Осим младих често се губе старе и сенилне особе које одлутају, па не умеју да се врате кући. Ту су и психички болесници, усамљеници и суицидне личности, дужници...
- Од кад је света и века, деца умеју да припрете да ће отићи и да се неће вратити кући. С временом, због трагичних догађаја, то је постала озбиљна претња. Један број деце то злоупотребљава и бегом од куће постају "звезде" у окружењу - каже Александра Јанковић,

Миланковићев бор није на продају

Кућу у којој је стварао научник не продајемо!. / Јелена Матијевић | 31. јануар 2016. 15:31  Породица Маринковић, за "Новости", о иницијативи удружења "Милутин Миланковић" да откупи њихов дом који би могао постати научни центар

НЕ намеравамо да продајемо кућу ни по којој цени! Зато ћемо Министарству просвете предати писмени приговор да на конкурсу који је у току, Удружењу "Милутин Миланковић" не одобри средства за оснивање међународног научно-истраживачког и образовног центра и научног парка у нашој кући и дворишту.
Овако наш познати академски сликар Јован Маринковић из Београда одговара на иницијативу да се чувени српски научник Милутин Миланковић "врати" у свој београдски дом, а коју је "Новостима" открио мр Славко Максимовић, председник Удружења "Милутин Миланковић". Маринковић је један од два садашња власника куће у Професорској колонији, у Улици Љубомира Стојановића број 9, у којој је великан српске и светске науке живео и стварао готово три деценије, од 1927. до смрти 1958. године.
- Страшно је што сам за ову иницијативу сазнао из медија - наставља Маринковић. - Ни мене ни другог власника, нико из Удружења није обавестио о намери да откупе нашу кућу. А, конкурисали су код Министарства просвете да добију средства за реализацију пројекта. Штавише, Удружење нам већ две године ради иза леђа. Израдили су и елаборат који садржи чак и процену вредности за откуп наше куће. Нас не занима о којој своти је реч, јер кућу нећемо продавати. Али, то сматрам беспризорним, бахатим, чак и злонамерним понашањем.
У некадашњем дому Милутина Миланковића, сликар Јован Маринковић живи са супругом Снежаном и оцем Лазаром. Ту је и његов атеље. Они су, како каже, свој део куће купили почетком деведесетих од породице Лазаревић, која ју је, пак, почетком 1975. откупила од Миланковићевог сина

НИСКА СТРЕЈА, ВИСОК ЂУВЕГИЈА...





Објављено је 08.10.2012.

Разговор са песником Белатукадрузом (1)
Крајем августа 2012. изашла је из штампе у издању пожаревачке "Едиције БРАНИЧЕВО" нова књига песника БЕЛАТУКАДРУЗА "Мoara parasita" ("Пуста воденица"). Тим поводом је Иван ШИШМАН, аутор једне од првих библиографских књига о богатом опусу Белатукадруза, замолио аутора да каже нешто о најновијијој књизи и можда прочита једну песму по свом избору...
7. septembar 2012

МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ





Отпремљено је 21.02.2012.

Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 -
Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент Др Димитрије Лукић

Iz "PSEĆEG ŽIVOTA" Anrija Mišoa


Објављено је 29.06.2012.
Posvećeno sećanju na A. Mišoa.
Srpske planine. Radan.
25. jun 2012.

Pesma o smrti


Објављено је 28.06.2012.
Omaž Anriju Mišou.
Srpske planine.
Radan.
Mala crkvica na ivanjskom groblju. 24. jun 2012.

Србијом уздуж и попреко

 Објављено је 12.02.2015.
трагом мите ракића и поднебља погодног за оснивање музеја заветина. србијом уздуж и попреко

Мансарда "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ"


Објављено је 02.06.2012.
Зеленика јабука.
Књижевне награде ЗАВЕТИНА
Родно место ЗАВЕТИНА


Знак препознавања.ЗАВЕТИНЕ



ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ
(Остаци рукописа, који украдоше кошмари...) ...Само Цигани умеју да нађу место у срцу, па да све одједном пукне ко кристална чаша! Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе, да саставе све те крхотине у нама! Шта Кустурица тражи по планинама Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и манастирима српским? Живот, незабораван, вечан, усијан као гвожђе, као музика трубача? - Живот ти се само једном деси, кажу цигани трубачи. - Ви Срби почели некуд да журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш. Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш? Трубе неће да побегну...
(Одломак из часописа - ТРЕЋА СРБИЈА, 1- 3 / 2002.стр. 5 - 10)    

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић  ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ  ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194
1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више

ПРЕПОРУКЕ (01)

планетарни књижарски излог заветина

MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.


Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.

БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003

ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.



Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више