СРОДНЕ ВЕСТИ

          СРПСКА рукописна баштина је ризница уметничких дела настајалих у дугом низу векова. То је, нажалост, у великој мери похарана ризница јер је наше рукописно благо знатно уништено у ратовима, природним непогодама и зубом времена. Ипак, сачувани остаци, расути по збиркама и библиотекама диљем света, сведоче о сјају једнога времена, каже, за “Новости”, Ирена Шпадијер, професор средњовековне књижевности на Филолошком факултету, аутор актуелне изложбе “Свет српске рукописне књиге (12-17. век) у Галерији САНУ, уприличене поводом 23. Међународног конгреса византијских студија.Репрезентативан избор експоната из домаћих, а делом и из иностраних колекција, настао је из сарадње са коаутором, историчаром уметности Зораном Ракићем. У овом захтевном и обимном послу, додаје саговорница, велику подршку пружило им је председништво САНУ, запослени у Галерији, конзерваторско одељење Народне библиотеке, као и читав низ младих стручњака.
          Треба посебно поменути институције Српске православне цркве - Музеја и Библиотеке Српске патријаршије, из чијих фондова је изложен највећи број рукописа, као и Универзитетску библиотеку “Светозар Марковић”.
          Пред публиком су, тако, сада богато украшене богослужбене књиге, теолошка литература и књиге које припадају историји византијске филозофије, разноврсна преводна књижевност, примерци са оригиналним књижевним делима старих српских писаца... На недељу дана од Народног музеја позајмљено је и Мирослављево јеванђеље. У поставци, коју је атрактивно дизајнирала Озарија Марковић Лашић, налазе се и прибори за писање из 16. и 17. века, као и неколико књига са богато окованим корицама.
          Готово сваки од експоната крије и узбудљиве приче о настанку, нестанку и “новом рађању”, захваљујући истраживачима, а проводећи нас кроз поставку Ирена Шпадијер, открива нам неке од њих