ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

изјава деценије

Веровали или не. Избор из интервјуа, књига, и других сведочанстава савременика


..

..

                     Лажан мит Симиноваца

Dobricu Ćosića je, kažete u knjizi, u Siminu 9A uveo Borislav Mihailović Mihiz, u to vreme referent u Komisiji za utvrđivanje ratnih zločina. Zašto ste istakli ovu Mihailovićevu funkciju?

- Zato što su svi siminovci prošli kroz partiju. U Siminoj 9A sede akademici, prevodioci, profesori univerziteta, ljudi na istaknutim položajima u kulturi i nauci.

Koji o sebi govore kao o „žarištu otpora“ Titu. Kako to?

- Taj su mit sami stvorili. Koristili su Titov režim, radili unutar njega i uvek bili antihrvatski raspoloženi. Verovali su da srpski računi s Hrvatima još nisu namireni. Pored toga, domogavši se kao učesnici rata i članovi partije visokih funkcija, uticali su na razvoj srpske nauke i kulture, projektujući, pritom, vlastite uloge posle Titove smrti. A kad je reč o „žarištu otpora“... Kakvog otpora, molim vas? Ko je to od njih bio progonjen? Ko je završio u zatvoru? Čija dela nisu objavljena?
Posle Simine 9A jezgro siminovaca prešlo je na Čuburu, u kuću oca Živorada Stojkovića. U to vreme podozrevalo se da je Dobrica Ćosić u tu grupu pozvan kao član Udbe, za čim nije bilo potrebe, budući da je među siminovcima nekoliko ljudi već radilo za službu.
Fonet, Latinka Perović
Foto: Fonet, Latinka Perović

Kojih ljudi?

- U svojoj „Knjizi o Ćosiću“ advokat Dragoljub Todorović pominje njihova imena.

I to se znalo?

- Pa, znalo se, recimo, šta je pre nego je došao u Beograd bio Vojislav Ðurić. Kao što se znalo i za Mihiza. Ili za Živorada Stojkovića. Nemojte se čuditi: boljševička partija bila je ideološki okvir, dok je sistem strukturno držala služba bezbednosti. Ona je kičma na koju se oslanja vođa ili diktator. Ona je srž, suština diktature.

Nije prvi put da Živorada Stojkovića pominjete u tom kontekstu...

- O njemu sam najpre pisala u „Zatvaranju kruga“, knjizi koju strani istoričari veoma često citiraju i koja je objavljena 1991. u Sarajevu. O čemu je zapravo reč? Negde posle Hrvatskog proleća, kod Tita je na razgovor bio pozvan uzak krug ljudi - bila sam među njima - koji su kritikovani zbog toga što navodno nisu vodili ispravan kursprema revoluciji. Optuženi smo da smo oportunisti, malograđani, liberali... Tito je, sećam se, ispred sebe uvek imao oranž pravougaoni blok, na kome je pisalo „Lipa“. U njemu bi beležio ono što je važno. U jednom momentu je izvadio blok i pročitao imena ljudi s kojima smo se često sastajali: Dobrica Ćosić, Žika Stojković... Reagovala sam na pomen Stojkovićevog imena.

Zašto?

- Dan ili dva pre nego što smo otišli kod Tita na razgovor, iz savezne Udbe dobili smoizveštaj u kome se kaže da služba bezbednosti Milovana Ðilasa opservira upravo preko Živorada Stojkovića. Stojković je odlazio kod Ðilasa, razgovarao s njim, a onda te razgovore prenosio Udbi. Shvativši šta se događa, Ðilas je na kraju prekinuo vezu sa Stojkovićem. O tome je, uostalom, kasnije pisao i sam Ðilas.

       = извор:  Latinka Perović za Newsweek: Srpski disidenti su radili za UDBU
        ЛеЗ 0005887     





Нема коментара:

Постави коментар

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић  ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ  ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194
1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више

ПРЕПОРУКЕ (01)

планетарни књижарски излог заветина

MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.


Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.

БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003

ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.



Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више