Да Европа прихвати Србе / | 26. април 2016. 13:14 | Раде Бакрачевић снимио филм “Путевима православља” о СПЦ, намењен западном тржишту. Циљ ми је да први на европским ТВ прикажем значај српских манастира и православне духовности
ЗБОГ похода радикалних исламиста на Стари континент и урушавања западног хришћанства, због моралне и економске кризе богатих земаља, православље као најискренија и најчистија вера привлачи све више пажње свих верника и веродостојника у свету. Урадио сам документарни филм “Путевима православља”, са циљем да први на европским телевизијским станицама прикажем историјску вредност српских манастира и православне духовности.
Овако говори Раде Бакрачевић, инжењер из Марибора, председник Српског културног друштва Штајерска заједница и аутор филма “Путевима православља” о овој хришћанској вери и Српској православној цркви, који је, како каже, намењен православном свету и јавности на Западу. Бакрачевић се налази у Београду, где се са патријархом Иринејом договара о свечаој премијери овог филма.
- Његова светост патријарх Иринеј ми је дао благослов за снимање документарног филма по свим православним храмовима, који су баштина српска и баштина читавог човечанства. Са екипом од двадесет чланова снимали смо и монтирали филм две године. Суфинансијери филма су Министарство културе и информисања Републике Србије и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП - каже Бакрачевић.
Овај инжењер, пореклом из Рашке, живи већ деценијама у Словенији, где успешно ради на развоју и очувању националног и културног идентитета Срба у Штајерској. Иницијатор је обнове српске цркве у Марибору, сарадње Срба из Словеније и Аустрије са Србима у отаџбини, и многобројних активности Срба из подунавских земаља.
Бакрачевић је у последње четири године урадио још два филма “Српска царска лавра манастир Хиландар на Светој Гори Атос” и први део “Путевима православља”, које је приказао у Србији, Словенији и Аустрији. У свом трећем филму “Путевима православља два” посветио је највише пажње крипти Храма Светог Саве у Београду, манастиру Жича, манастирима на Косову и Метохији, Конференцији православних представника из 45 држава, одржаној у Словенији и Састанак изасланика православних цркава, “Међународни Фонд јединства православних народа”, који је организовала Руска православна црква у Љубљани 2015. године.
ПРЕМИЈЕРА У МАЈУКако смо сазнали, премијера филма “Путевима православља” ће бити у крипти Храма Светог Саве у Београду крајем маја. Потом су предвиђена приказивања у Зрењанину, Сремским Карловцима, Краљеву, манастиру Жича, Љубљани, Марибору, Крању, Бечу, Лондону и Москви.
- Православље јача, уједињује се и шири. Све више је православних у САД и Јужној Америци. Са повећањем броја верника и храмова јача и православни дух. Томе треба да допринесе и ширење истине о снази српског народа и Српске православне цркве која делује у стотину држава света - говори Раде Бакрачевић, који у свом филму ексклузивно први пут приказује икону Богородице Тројеручице из Свете царске лавре манастира Хиландара.
Ова света икона је први пут после 800 година забране изнесена из манастира Хиландара, ношена бродом до Солуна и онда уз пратњу више стотина војника, полицајаца, свештеника из целог света и огромног броја верника пренесена у цркву Светог Димитрија у Солуну. Ту је постављена на главни иконостас, да су је могли целивати верници из целог света. Тај део филма ће бити први пут приказан светској јавности.
Патријарх Иринеј и Раде Бакрачевић
- Копије филма ћу предати патријарху Иринеју, игуману Методију, Храму Светог Саве, православним црквама и манастирима, универзитетским библиотекама у Словенији, српским друштвима и амбасадама, а наравно и свим српским министарствима у Београду и свим медијским кућама у Србији и Европи - говори Бакрачевић о својим плановима после београдске премијере.
ТРИ ПАТРИЈАРХА
У овом документарном филму, који траје 90 минута, приказани су патријарх руски Кирил, патријарх цариградски Вартоломеј, патријарх српски Иринеј, игуман Методије из манастира Хиландар, владика бечки Андреј, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, покојни митрополит Јован и још 60 епископа и свештеника.
Да Европа прихвати Србе