ДАНСКИ песник, писац и путописац Томас Боберг (56), лауреат је 11. међународног књижевног фестивала у Новом Саду који је почео синоћ и трајаће до 2. септембра. Поезија ће ових дана и ноћи "тећи" новосадским улицама, песници ће своје стихове, лично и уживо, са балкона казивати публици. Управо чињеница да постоји негде, у Европи такав фестивал, била је довољна да Боберг током последњих шест година у два наврата посети Нови Сад. Сутра ће му пред публиком, на Тргу младенаца, бити уручена "Међународна награда за књижевност Нови Сад", те саговорник "Новости" не скрива своју радост.
- Ово признање је посебан дар за мене - каже Боберг који је пропутовао Јужну и Средњу Америку, а велика књижевна међународна и данска признања стекао је својим збиркама поезије и путописима "Сребрна нит", "Марокански мотив", "Позив на путовање"...
* Да ли је поезија у Данској цењенија него у другим деловима планете? Имају ли песници озбиљне издаваче, мисли ли на њих држава?
- Има поезија читалачку публику свуда, али се стихови мање читају него романи, рецимо. Живео сам 15 година у Перуу и могу да кажем да је тамо врло тешко бити песник. Не мислим да су песници и поезија у много бољој позицији у Данској него у Србији. Притом, млађе генерације песника сада прате друштвене мреже, они више воле да буду "виђени" на интернету, да имају што већи број "лајкова" него што их занимају издавање књига и сусрети с публиком. Поезија је на прекретници због интернета. Но, без обзира на то, убеђен сам да ће песника бити док је човечанства.
* У раној младости кратко сте се опробали у сликарству, потом сте написали један роман, па се посветили путописима. Да ли је поезија ваше дефинитивна књижевна оаза?
- Као 15-годишњи дечак сам сањао да будем визуелни уметник, сликар, као што је мој отац, али сам убрзо одустао. Сада могу да кажем да су и проза и поезија моје оазе. Поезија је људима неопходна јер одсликава стварност. Ако је поезија добра, ако је верно ухватила тренутак у којем је настала, она ће бити читана и за 50 година.
* У својој поетској трилогији "Ждерачи коња" осликавате део човечанства у којем владају деспоти и фанатици, а појединац је сведен на саму границу пропасти...
- Може се рећи да је део европског друштва у стању замора, а с друге стране, сведоци смо драме великог броја избеглица који беже пред ратом и сиромаштвом са Средњег истока и из Африке. Све то проткано је радикалним национализмом и исламизмом. Моја нова поезија бави се управо тим догађајима, сведочи о њима.
* Познајете ли стваралаштво неког од српских писаца?
- Нажалост, мало познајем вашу ињижевност. Изузетак су мој домаћин на овом фестивалу Јован Зивлак и Чарлс Симић који живи у Америци, а чије су књиге преведене на шпански или на енглески језик, па сам имао прилику да их читам.
РАЗЛИКА У ДИМУ
* У размаку од шест година боравите други пут у Новом Саду. Запажате ли некакве промене?
- Једина разлика коју сам запазио и коју поздрављам јесте да се данас не пуше цигарете у хотелима и ресторанима. Сам град је заиста леп, а људи су и даље љубазни и релаксирани.