ЛЕГЕНДА О ВУКАНУ ПЕРИЋУ: Вратио се кући са своје сахране NovostiOnline | 04. август 2016. 17:00 | Коментара: 2 Кажу да клиничка и "права" смрт немају баш пуно заједничких страна. Пимера оних који су се након смрти "враћали кући" са своје сахране мало је, али их је било
- Вукан Перић, син Лазара, рођен 1929. године у вогошћанском насељу Будишићи, шездесетих година важио је за врло занимљивог шерета - прича Мурат Мусабеговић.
“Шта се овде догађа, зачуо се глас из ковчега”
Вукан је, како додаје Мусабеговић, знао збијати шале на туђи али и властити рачун.
- Једног дана 1960. године, пријатеље, познанике и радне колеге из фирме УНИС-ЕНЕРГОТЕХНИКА у Вогошћи, где је радио, напрасно је шокирала вест о његовој, изненадној, смрти - наставља Мусанбеговић.
Кажу да се на његовој сахрани окупио до тада највећи број грађана јер не дешава се сваки дан да, буквално, преко ноћи, неко умре у "цвету младости".
Након опроштајних говора свештеник је позвао оне који су се,целивањем покојника, хтели опростити од њега. Радници погребног предузећа скинули су поклопац са сандука.
- Шта се овде догађа, зачуо се глас из ковчега – испричао је Мусабеговић.
Неки су падали у несвест, други бежали главом без обзира
Радници погребног предузећа и они који су се налазили у непосредној близини одра почели су падати у несвест.
Други су, ипак, видевши да покојник устаје из сандука својим ногама "дали ветар" и побегли са гробља главом без обзира.
- Чекајте и мене - слушали су за собом "покојникове" повике, прича Мусанбеговић.
Како прича Мусанбеговић, “покојник”, се причестио остављеном ракијом и кренуо кући, вукући сандук са собом. Уз пут су му неки, не знајући за његову сахрану, отпоздрављали чудећи се мртвачком сандуку који је вукао.
- Нешто су ми се леђа од лежања укочила. Ви седните и почастите се, а ја ћу да се одморим мало, рекао је гостима које је затекао у својој кући. Сви од реда почели падати у несвест – прича Мусанбеговић.
Вукану је било чудно шта се дешава у кући. Питао је да ли му се једна од четири кћерке удаје.Тек када су се окупљени прибрали објаснили су му о чему се, заправо, радило.
Рекли су му како су га малопре "испратили" на гробље, те им није јасно како је васкрсао. Не верујући да је жив штипали су га по разним деловима тела.
Испоставило се, да се Вукан Перић извесно време налазио у стању клиничке смрти. Како је до тога дошло и како се он поново вратио међу живе никада у потпуности није разјашњено. Тек, годинама касније његов случај се препричавао по селима и прелима.
Вукан је на тавану своје куће брижно чувао погребни сандук, чистио га и гланцао с времена на време, како је сам волио рећи, да му се нађе при руци ако затреба. Минули рат у Босни и Херцеговини избрисао је трагове на путу којим је он кренуо. Где је он данас? Да ли је жив? Мало ко то зна.
(аваз.ба )
Thinkstock
- Вукан Перић, син Лазара, рођен 1929. године у вогошћанском насељу Будишићи, шездесетих година важио је за врло занимљивог шерета - прича Мурат Мусабеговић.
“Шта се овде догађа, зачуо се глас из ковчега”
Вукан је, како додаје Мусабеговић, знао збијати шале на туђи али и властити рачун.
- Једног дана 1960. године, пријатеље, познанике и радне колеге из фирме УНИС-ЕНЕРГОТЕХНИКА у Вогошћи, где је радио, напрасно је шокирала вест о његовој, изненадној, смрти - наставља Мусанбеговић.
Кажу да се на његовој сахрани окупио до тада највећи број грађана јер не дешава се сваки дан да, буквално, преко ноћи, неко умре у "цвету младости".
Након опроштајних говора свештеник је позвао оне који су се,целивањем покојника, хтели опростити од њега. Радници погребног предузећа скинули су поклопац са сандука.
- Шта се овде догађа, зачуо се глас из ковчега – испричао је Мусабеговић.
Неки су падали у несвест, други бежали главом без обзира
Радници погребног предузећа и они који су се налазили у непосредној близини одра почели су падати у несвест.
Други су, ипак, видевши да покојник устаје из сандука својим ногама "дали ветар" и побегли са гробља главом без обзира.
- Чекајте и мене - слушали су за собом "покојникове" повике, прича Мусанбеговић.
Како прича Мусанбеговић, “покојник”, се причестио остављеном ракијом и кренуо кући, вукући сандук са собом. Уз пут су му неки, не знајући за његову сахрану, отпоздрављали чудећи се мртвачком сандуку који је вукао.
- Нешто су ми се леђа од лежања укочила. Ви седните и почастите се, а ја ћу да се одморим мало, рекао је гостима које је затекао у својој кући. Сви од реда почели падати у несвест – прича Мусанбеговић.
Вукану је било чудно шта се дешава у кући. Питао је да ли му се једна од четири кћерке удаје.Тек када су се окупљени прибрали објаснили су му о чему се, заправо, радило.
Рекли су му како су га малопре "испратили" на гробље, те им није јасно како је васкрсао. Не верујући да је жив штипали су га по разним деловима тела.
Испоставило се, да се Вукан Перић извесно време налазио у стању клиничке смрти. Како је до тога дошло и како се он поново вратио међу живе никада у потпуности није разјашњено. Тек, годинама касније његов случај се препричавао по селима и прелима.
Вукан је на тавану своје куће брижно чувао погребни сандук, чистио га и гланцао с времена на време, како је сам волио рећи, да му се нађе при руци ако затреба. Минули рат у Босни и Херцеговини избрисао је трагове на путу којим је он кренуо. Где је он данас? Да ли је жив? Мало ко то зна.
(аваз.ба )
Нема коментара:
Постави коментар