ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

недеља, 14. август 2016.

Odgonetka ruske revolucije, uloga Velike Britanije

Malo je poznato da su odmah posle Lenjina, negde nakon mesec dana, u Rusiju došla još dva „plombirana” voza u kojima nije bilo samo boljševika, već i revolucionari svih mogućih boja. Otprilike oko tri stotine ljudi.


Istorija Ruske revolucije 1917. godine traži izučavanje uloge Velike Britanije u organizaovanju „Smute“ u našoj zemlji. Sve to je predmet izučavanja moje knjige „1917 – Odgonetka Ruske revolucije”, a detalji, činjenice, prikupljeni dokazi izneti su na njenim stranicama.

A, ako želimo da se izrazimo kratko, to možemo da učinimo i u varijanti članka… Interesantna je priča ruskih revolucija. Prošlo je više od devedeset godina od Februara i Oktobra, a do dan danas je više pitanja nego odgovora.

Međutim, postoji jedna važna i ključna tačka, od koje može da počne razmotavanje nagomilanog i prećutanog. Ključ te odgonetke je poreklo naše revolucije – dolazak Lenjina iz Švajcarske u aprilu 1917. godine.

„Plombirani vagon” koji je projurio nemačkom teritorijom, za rusku revoluciju je više od lakmus papira. Odmah postaje očigledno da dve danas najpopularnije istorijske teorije nisu u stanju da objasne dalji razvoj događaja i zato jednostavno moraju da „odbacuju” mnoštvo činjenica ili da sve objašnjavaju sa razoružavajućom dečjom naivnošću.

Nemački špijun Uljanov, kažu nam mnogi istoričari, vratio se u Otadžbinu sa nemačkim novcem. Vođa proleterijata, kažu drugi, došao je da izvede revoluciju.

Međutim, niko ne može da objasni zašto je Lenjin mogao da u Rusiju uđe slobodno i zašto nije u zemlju ušao sa potrebnim dokumentima.

Uoči njegovog dolaska Privremena vlada je objavila u pariskim novinama upozorenje da će onima koji su prošli teritorijom Nemačke suditi prema ratnim zakonima. Međutim, oko tridesetak revolucionara mirno je doputovalo u otadžbinu i niko nije uhapšen.

Štaviše, u ruskoj ambasadi u Švajcarskoj su dobili sve neophodne dokumente. čak i novac (!) za karte, a na stanici je revolucionare sačekala počasna straža. Kažu da je veličanstven doček na stanici pristiglom Lenjinu obezbeđen za nemačka sredstva. Prema drugoj verziji – radnici i vojnici su oduševljeno dočekali svog vođu.

Hajde da pokušamo da odbacimo stereotipe. Zamislimo se nad sledećim. U centru prestonice Rusije, za vreme strašnog svetskog rata, gomila naoružanih ljudi svečano dočekuje čoveka koji je putovao teritorijom neprijatelja.

Direktno na železničkoj stanici Lenjin drži govor i javno poziva na rušenje postojećeg uređenja! I njega niko ne hapsi i ne zabranjuje njegovu partiju!

Zar nisu za nemački novac boljševici kupili i kontraobaveštajnu službu i policiju i armiju i samu Privremenu vladu? Ovu raspojasanost ne treba dovoditi u vezu sa čudnim ponašanjem vlasti.

Malo je poznato da su odmah posle Lenjina, negde nakon mesec dana, u Rusiju došla još dva „plombirana” voza u kojima nije bilo samo boljševika već i revolucionari svih mogući boja.

Otprilike oko tri stotine ljudi. To nije moglo da prođe neopaženo. Međutim, vlast nije ništa učinila i time je samo omogućila subverzivnim elementima da mirno podriju državno ustrojstvo.




Osim Lenjina u Otadžbinu se uputio i Lav Trocki. On je doplovio iz SAD sa mnoštvom saradnika. U Kanadi su ga britanske vlasti skinule sa broda i uhapsile, ali nakon toga i brzo pustili. Zašto? Zato što je to zamolila Privremena vlada, koju je Lav Davidovič pošao da ruši!

Koliko bi ukupno vremena Osama bin Laden stajao ispred Bele kuće u Vašingtonu pozivajući na sveti rat protiv SAD i rušenje američke vlade? Minut? Dva? Trideset sekundi? Pitanje bi bilo samo koliko brzo će ga pokupiti, a samo hapšenje se ne bi dovodilo u pitanje. I nikakav novac ga ne bi spasio zatvora. A Lenjina tada niko nije žurio da uhapsi.

Taj toliko „čudni” stav vlasti može se objasniti samo jednom činjenicom – Privremena vlada je podilazila boljševicima! Šta ima veze što Iljič stiže u Otadžbinu u plombiranom vagonu sa gomilom „nemačkog” novca?

Neka ih troši! Neka slobodno izdaje subverzivne novine, neka ih legalno dostavlja vojnim jedinicama i otvoreno organizuje atidržavne mitinge. Za sve to je bila potrebna podrška same vlasti, bez nje Lenjin ne bi ništa uradio.

Međutim, zašto je Privremena vlada sebi kopala grob? Tako je mogla da postupa samo potpuno zavisna i marionetska vlast, koja doslovno izvršava naredbe svojih gospodara. Na pitanje ko je upravljao dejstvima „privremenih” i nije tako teško odgovoriti kako se može učiniti na prvi pogled.

Lenjinova revolucija je bila pogibeljna za Rusiju kao državu. Logično je da su za nju bili zainteresovani spoljni protivnici i neprijatelji. Prvi svetski rat je bio u toku, ratovali smo sa Nemačkom. Odatle i legenda o nemačkim korenima ruske revolucije.

Međutim, ako analiziramo svu destruktivnu delatnost Privremene vlade, koja je očigledno zajedno sa Lenjinom vodila igru, onda dobijamo drukčiju sliku.

(......)
 Vladimir Iljič je putovao u Otadžbinu sa obavezom prema Nemcima – da Rusiju izvede iz rata, i prema „saveznicima” – da prekine legitimnost ruske vlasti.

Svoja obećanja Lenjin je ispunio – sklopio je Brest-Litovski sporazum, rapustio je Sveruski ujediniteljski sabor (parlament). Međutim, on to nije radio u interesu Nemačke.

Okvir ovog teksta ne omogućuje da se iznesu stotine i hiljade podudarnosti i neobičnosti koje ukazuju na istinskog autora Februarske i Oktobarske revolucije. Postoji ogroman broj takvih činjenica i, što je najvažnije, sve se mogu naći u apsolutno otvorenim izvorima. Sve koji su zainteresovani za ova pitanja upućujem na svoju knjigu „1917 – Odgonetka Ruske revolcije”.

I odmah želim da saopštim – u mojim knjigama nećete naći bilo kakvu konspirologiju. Nikakve „tamne sile”, samo činjenice. Ne radi se o jeftinoj senzaciji, već o ozbiljnoj analizi događaja 1917. godine.

Sa Sovjetskim Savezom se 1991. godine desilo isto to!

Kao što i danas, iz ambasada Engleske i SAD, otvoreno rastu koreni mnogih savremenih plišanih i narandžastih revolucija.

Ako shvatimo razloge naših prethodnih poraza – postavićemo temeljac svojim budućim pobedama.

(Nikolaj Starikov, Fakti)               = preuzeto, videti više  NAJGRANDIOZNIJA OPERACIJA BRITANSKE OBAVEŠTAJNE SLUŽBE: UNIŠTENJE RUSKE IMPERIJE

Нема коментара:

Постави коментар

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић  ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ  ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194
1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више

Популарни постови

ПРЕПОРУКЕ (01)

планетарни књижарски излог заветина

MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.


Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.

БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003

ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.



Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више