МАГАЗА

МАГАЗА
МАГАЗА у Мишљеновцу

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА
НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА МАШИЋА

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА СЛОБОДАНА МАШИЋА

Zaostavština Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” Gospođa Saveta Mašić je na inicijativu osnivača „Adligata“ Srbe Ignjatovića, odlučila da „Adligatu“ pokloni deo svoje zaostavštine u koju je uključena i zaostavština njenog supruga Slobodana. Poklonila je ostatak njihove izdavačke delatnosti „Nezavisnih izdanja“ (1966-2016), arhivu izdavačke kuće i rukopise neštampanih knjiga, kao i deo njihove lične biblioteke, između ostalog više stotina knjiga sa izuzetno važnim posvetama autora. Zbog svog plemenitog čina, gospođa Saveta Mašić je dobitnica Povelje zahvalnosti, priznanja koje se dodeljuje zaslužnim članovima „Adligata“.

Translate - преведи

ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

петак, 12. август 2016.

ПОЕМА ЦИГАНСКЕ СИГИРИЈЕ / Федерико Гарсија Лорка


ПОЕМА ЦИГАНСКЕ СИГИРИЈЕ
Карлосу Морли Викуњи
ПЕЈЗАЖ

Поље
маслина
шири се и скупља
као лепеза.
На маслињак                                                   
пада небо
и тамна киша
хладних звезда.
Трепери шевар у полутами
на обали реке.                                                
Мрешка се сиви ваздух.
Маслине
натоварене
крицима.
Јато                                                                
ухваћених птица
што у сенци маше
дугим реповима.

ГИТАРА

Отпочиње
плач гитаре.
Ломи се кристал
праскозорја.
Отпочиње
плач гитаре.

Узалудно је
ућуткивати.
Немогуће је
ућуткати.
Плаче једнолично
као што плаче вода,
као што плаче ветар
преко завејаних гора.
Немогуће је
ућуткати.
Плаче због ствари
далеких.
Због песка врелог југа
што тражи беле камелије.
Због стреле без циља,
сутона без освита
и прве птице угинуле
на грани.
Ох, гитаро,
са пет мачева
срце прободено!
ЈАУК

Елипса јаука
одјекује са брда
на брдо.
Од оних маслина
винуће се црна дуга
кроз плаветну ноћ.
Јао!

Као гудало виоле
јаук је загудио
по дугим жицама ветра.
Јао!
(Из пећина провирују
људи с петролејкама.)
Јао!
МУК
Ослушни, сине мој, овај мук.
Тај мук је као валова хук,
мук
у ком се одјеци ломе о долине
и у ком су чела
земљи погнута.

ПРОЛАЗАК СИГИРИЈЕ

Кроз лептире црне
ходи тамна девојка
овијена змијом
беле измаглице.

Земља светлости,
небо земљано.

Иде везана дрхтајем
ритма што никада не стиже;
од сребра јој срце
И нож у десној руци.

Куда идеш, сигирија,
тим безглавим ритмом?
Која ће извидати луна
бол твој од креча и олеандра?

Земља светлости,
небо земљано.
НАКОН ПРОЛАСКА

Деца зуре
у далеку тачку.

Кандила трну.
Пар слепих девојчица
запиткује месец
док ваздухом успињу се
спирале плача.

Планине зуре
у далеку тачку.

И ПОСЛЕ

Лавиринти
које ствара време
нестају.

(Остаје само пустиња.)

Срце,
извор жудње,
нестаје.

(Остаје само пустиња.)

Илузија свитања
и пољупци
нестају.

Остаје само пустиња.
Заталасана
пустиња.



КОМЕНТАРИ  СТИХОВА

ПОЕМА ЦИГАНСКЕ СИГИРИЈЕ
Циганска сигирија је настраственији и најчистије цигански облик канте хонда. Поема Сигирија описује „крик сигирије" и дуенде, његову дубоку, тајанствену инспирацију. Појављују се несвесни садржаји у лику архетипа аниме.
ПЕЈЗАЖ
9. Треперење и полутама чести су Лоркини мотиви. Трепери шевар (Пејзаж), ритам {Сигирија), улица и фењер (Изненађење), прозори (Ноћ), сукња (Петенерина смрш). Треперење слика стања унутрашње напетости, немира, страсти, узбуђења, ужаса. Полутама се појављује и у ликовима зоре, свитања, сенке, сутона и симболише осећајност, деликатност и крхкост, неодређеност, танану најаву и слутњу, простор између сна и јаве, уопште преплављеност свести несвесним са-држајима. Са друге стране, полутама је и типичан амбијент лунарних митологија. Ова песма је један колико реалистични толико и експресионистички пејзаж, увод у атмосферу, танана и прикривена најава мрачних тема које ће да избаци дуенде.
ГИТАРА*
*. Сигирија отпочиње гитаром. Тек потом иде певање.
4. Гитара се јавља у праскозорје (Зора) и ноћу (Пут, Игра), она изражава тамну страну личности, унутрашње, нагонско, лунарно.
13-14. Сличан мотив се појављује касније и у Лепојка и ветар: „глатки гонг снега".
20.     О вишезначној симболици беле боје види нап. Пећина:16 и Ампаро.16.
21.     О мотиву стреле види белешку Зора (Саета): 10-11 и  белешку Пут:6.
ЈАУК
5-6. Најава дуендеа. Мотив црне и плаве боје види у белешци Пећина:16.
7. Јаук, крик сигирије, овде је дат и као музички мотив. Али он је истовремено и „обезглављени дионизијски крик Силверијеве сигирије... крик мртвих генерација, болна еле-гија прохујалих векова, патетично подсећање на љубав под другим лунама и другим ветровима". Овакав двострук мотив јаука појављује се и у песмама Јао!, Солеа и Варијација.
12-13. Цигани који живе у пећинама. Види белешку Пећина:*. Песме Јаук и Пећина чине једну мотивску целину.
МУК*
*. Ова песма слика тренутак након страшног крика сигирије из Јаука, тренутак у коме се певач одмара скупљајући потрошену енергију, тренутак тишине испуњен одјецима, вибрацијом коју је у души изазвао дуенде. „Циганска сигирија отпочиње страшним јауком. Јауком који располућује крајолик на две једнаке полулопте; после, глас се задржава да би уступио место импресивној и одмереној тишини", каже Лорка. Јаук и Мук заједно сликају појаву црних звукова.
6. Ка несвесном. Ја је окренуто ка Јаству, ка несвесним садржајима.
ПРОЛАЗАК СИГИРИЈЕ*
*. Истовремено и „плесни корак" (еl раsо) сигирије.
1.       Црне лептире, архетипске представе, инспирацију из подсвести, донео је дуенде.
2.       Циганка или маварка. Персонификоване су и солеа (Солеа) и петенера (Игра).
8. Ритам сигирије је неправилан, разбијен, за разлику од солее.
9-10. Убиство из страсти је честа тема сигирије. Демофило је забележио следећу сигирију: „Иди жено / ако бог да / од ножа којим претиш мени / ти да умреш прва".Уп. Разговор с Амаргом: „Ножеви од злата иду само у срце. Сребрни прережу гркљан као влат траве". Сребро код Лорке означава смрт {Романса месечарка: „зелене пути, зелене косе / са очима од хладног сребра") али и одсјај као сликарски елемент.
12.   Безглаво, без контроле свести, препуштање инспирацији, нагонском, дуендеу.
13.   Месец је симбол ирационалног.
14.   Појављивање несвесних садржаја прати емоционално проживљавање.
16. Персонификација сигирије личи на архетипску представу аниме. Она је „црна", „безглава", окрутна (срце од сребра), застрашујућа („са ножем у руци"), непредвидива (стих 11). Овде се анима појављује као застрашујућа сила, али то није њен једини лик, она може бити и привлачна. Види напомену у Варијација:16.
НАКОН ПРОЛАСКА
4-5. Месец симболише женски принцип, несвесно. Девојчице су „слепе" на сунцу, али виде при месецу, по ноћи, окренуте су ка спознаји ирационалног и несвесног. Ради се о типичним симболима лунарне митологије али и о једном од ликова аниме.
И ПОСЛЕ
1. Још неолитски митови говоре о лавиринту као путу у подземни свет, у утробу Мајке-Земље. Хероји лунарних митова спашавају месец, оличен у девици, из таме подземног света (уп. митове о Тезеју, Хермесу и Персефони, Св. Ђорђу). Али лавиринт је и симбол несвесног, које не зна ни за време ни за простор. Крик сигирије стигао је из дубоких слојева колективног несвесног.
16. После проласка урагана дуендеа, у души остаје пустош, празан простор, али она је усталасана као што је то и тишина (уп. Мук:2). Алузија на екстатички доживљај. Пустиња је и симбол силаска у несвесно. Када процес индивидуације захтева уплив несвесног, анима се са својом дивљом снагом буди. Свако ко је прати „долази у пустињу, у дивљину далеко од људи - слику духовне и моралне изолације. Али ту леже кључеви раја"1, другим речима, процес индиви-дуације је покренут.
1)    Тhе со11есted wтоогкз оf  С. G. Jung, vol.  9, рагt1, Аrchetypes of  the collection unconscionus,  стр. 35.
          = извор: Федерико Гарсија Лорка ПОЕМА О КАНТЕ ХОНДУ, - Центар за културу: Едиција БРАНИЧЕВО, Пожаревац, 2011, 124. стр , 21 цм. Библиотека Aмблем тајног писма света,  књ. 6. Преперв, предговор и коментари Роман Балвановић.  уредник Александар Лукић, стр. 45 - 49, 94-96
 

Објавио у
Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194
1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више

Популарни постови

планетарни књижарски излог заветина

MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.


Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.

БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003

ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.



Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више