петак, 17. јун 2016.

„Манастир Студеница, археолошка открића”


Стефан Немања заиста је потпуно плански подигао манастир у пустом пределу, „које беше ловиште зверова”, како и пише у његовој биографији, потврдила су археолошка истраживања
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 16.06.2016. у 08:05
Поглед на студенички комплекс из ваздуха (из 1986. године) (Фото: Монографија „Манастир Студеница”)
О Студеници се, коначно, скоро све зна и то све налази се пред читаоцима у монографији „Манастир Студеница, археолошка открића”, првој овакве врсте код нас, која је издата прошле године (Републички завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт), а чији је аутор др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института САНУ. Овај комплекс један је од ретких који је систематски истраживан и то у целини и чији је вековни живот сада осветљен, након што су истраживања, која су почела још средином прошлог века, у почетку архитектонска а потом и археолошка, недавно окончана. Ишчитавање слојева земље који илуструју историју ове светиње водило је Поповића и колеге кроз лавиринт проналазака – од истраживања самих храмова и здања, преко артефаката од керамике, стакла и предмета култне намене, костију животиња, бронзе, сребра и олова па до гвожђа и камена. Осим Поповића и свему томе у монографији пишу и стручњаци за поједине области: Весна Бикић, Соња Стаменковић, Вујадин Иванишевић, Даница Поповић и Немања Марковић. Све пронађено богато је илустровано фотографијама, цртежима и плановима.
Како за „Политику” објашњава Поповић, неке дугогодишње недоумице су разрешене а дошло се и до интересантних закључака. Време првог разарања датирано је непобитно у време Косовске битке, када је манастир веома пострадао, иако саме цркве нису срушене, мада су биле опустошене. Потом, дилеме више нема – Стефан Немања заиста је потпуно плански подигао ову грађевину у пустом пределу, „које беше ловиште зверова”, како и пише у његовој биографији.
– Иако се веровало да постоји и друга опција, да је она смештена у оквире старије византијске тврђаве и да је прилагођавана датом простору, то се показало као погрешна претпоставка. Стефан Немања је тада, а реч је о 12. веку, ангажовао стручњаке који су прво осмислили комплекс па га онда и изградили и нису нимало одступали од плана, чак и ако нека решења нису била идеална па је јужни зид, на пример, често засипан бујичним водама. Обзиђе је специфично, у самом центру елипсе је Богородичина црква, око бедема су остале грађевине. Сматра се да је градња почела око 1186. године, када је Немања консолидовао државу, а већ 1196. он се ту повлачи, што значи да би се могло рећи да је сам процес подизања здања трајао око десет година. Наравно, фреске су урађене тек после његове смрти, када су његови синови Вукан, Стефан и Сава ангажовали грчке уметнике који су осликали манастир 1209. Из тог времена сачувано је чувено „Студеничко распеће”. Истраживања су, потом, недвосмислено показала и када су подизане остале цркве и делови комплекса – открива човек који је Студеницу анализирао више од две деценије.
Током истраживања паралелно су откривани архитектонски остаци и археолошко-културни наноси, носиоци трагова живота.
– Најчешће смо наилазили на уломке керамике, новац, металне предмете, углавном гвоздене клинове, али и животињске кости, што нам је много говорило о општој слици манастирског битисања – каже наш саговорник и додаје да би се могло рећи да је свакодневица у Студеници имала доста висок стандард.
– Манастирска трпеза је и иначе специфична, разликује се и од оне градске и од сеоске средњовековне, реч је о једном виду продуженог богослужења. Храна и пиће су се служили у декорисаним зделама, крчазима, врчевима за вино, било је буклија, чак и керамичких пехара али и увозних чаша од мурано стакла. Било је, сигурно, и сребрних посуда, али њихових остатака у овом случају нема. Не заборавите, то је ипак била владарска задужбина, тим обедима је понекад присуствовао и владар – истиче наш саговорник
У то време намирнице које су биле доступне монасима и њиховим гостима разликовале су се од понуде коју ми имамо данас па је и јеловник био томе прилагођен.
– Коришћени су раж и пшеница, просо није, правио се хлеб, каша. Располагали су за малим избором поврћа, рецимо кромпир и парадајз уопште нису имали. Али, коришћене су, зато, разне врсте репа, посебно је била популарна такозвана љута репа, која је личила на данашње ротквице, само нешто већа. Ње има и на иконама. Млечни производи су били често на столу, месо ретко. Пронађене су кости углавном оваца и коза, свиња већ мање, док телетину нису јели. Занимљиво је да смо нашли рибље кости, које сведоче о томе да је, осим дунавске моруне, и риба из околних поточића, коришћена и риба која се може наћи ван тог поднебља. Што не чуди, јер је манастир, рецимо, имао своје поседе и на Скадарском језеру – каже др Марко Поповић
Манастирска трпезарија монументална је грађевина, која је такође привлачила истраживаче.
– Објекат који је настао у доба Немање и Светог Саве обновио је краљ Милутин, сада смо у то сигурни. Осим што је подигао цркву која се сада зове Краљева црква и велики конак, он је трпезарији дао један монументални тон. Место ручавања добило је тада зидане столове и мермерни трем – истиче др Поповић
Ипак, неки детаљи још увек су под знаком питања. Како закључује Поповић, остаје отворено питање колико је манастир у своје најбоље доба могао тачно имати монаха, јер то није било могуће прецизно утврдити, будући да један део комплекса лежи испод садашњих конака, од којих је један подигао кнез Милош 1839. а други краљ Петар 1912. Приближним рачуном, након просторне анализе и податка да су у једној келији могли да буду највише двојица људи, долази се до броја шездесет. У равни хипотезе остаје и питање како је у потпуности изгледала владарска резиденција јер остатака нема, а откривен је само њен приземни део.
          =  препоручени чланак, ново у књиж. излозима, извор: Политика

Нема коментара:

Постави коментар

COMPLETARIUM

Сазвежђе З уз подршку - WordPress-a

ЗАВЕТИНЕ+

"Људи месечеве светлости" - online


KOGITO KLUB

online izdanje istoimenog veb sajta


My Opera

Руј. Рајско дрво Звижда


UERKA

ДРУГА СРПСКА РЕНЕСАНСА online


АЛАЈБЕГОВА СЛАМА

Друга друкчија незнана, Србија.Изравнања


Алманах

за живу традицију, књижевност и алхемију, I , 1998.


Амблем

Амблем тајног писма света


БОБОК, БОБОК, БОБОК

Дневник писца 1873.


Баксузи, намћори, угурсузи, јуродиви...

Јуродиви бога ради


ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ

Новине Едиције Заветина


ВИНАВЕРОВ СОКАК

Пантологија пеленгирике. Изводи и друго- (Канал ФИЛТРА)


ВРЗИНО КОЛО

Магазин ФАНИКА


ГРАБАНЦИЈАШ

SERBIAN PRESS EXPRESS : Вести из отаџбине и расејања


ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА

Живљи је од духа живих


ЕCUMENICAL NEWSPAPERS

...


ЗАВЕТИНА

ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА (тзв. Мала заветина, Први петак после Тројице)


ЗАВЕТИНЕPress

Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни


Златни Расуденац

Лист за антибирократску књижевност и критику


КЊИЖАРА ПИСАЦА

"УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА" (Антикварница ) - (рас)продаја књига и часописа, нових и старих, рукописа


КОМПАС

Даба Шон. Да Баш Он


КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...


МАГАЗА

Концентрични кругови: непозната Србија


МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum


Мајмунска завера

По Шкловском


НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ

Понор, провалија, бездан, јаз


ОПАЛО ЛИШЋЕ

Песме отпале из антологије "Несебичан музеј"


ПАМУК

Non, Je ne regrette rien


ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Бела Тукадруз: ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ


ПИСМА

ЗАВЕТИНАМА, почев од лета 2011


ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.


ПРЕТЕЧА

претеча тефтера


ПРОТИВОТРОВ

Лов на слонове:новости београдских "Заветина"


ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса


Пелазгион

Библиотека ЦАРСКИ РЕЗ online


Путеви Србије

Водич за (непо)колебљиве и радознале духом


РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ

Ковчег безразложних успомена


РЕНЕСАНСА

Српска ренесанса


САЛАШ СЕВЕРАЦА

ЗАВЕТИНЕ:Ми


СУЗ

Mагазин Групе "Сузовци"


СУРБИТА(р)

Библиотека Прототипа


Сазвежђе Мирослава Лукића

Најважније о Бели Тукадрузу (алиас М. Лукићу)


Себични музеј

Једна од скривених антологија "Несебичног музеја"


ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

Магазин Севераца