....Плужине, иако територијално припадају Црној Гори, потпуно су српске. Овде, синови неће да буду нешто друго од својих очева. Да ли је ово последња нада за очување српства у Црној Гори?Пива, Плужине, за мене је као да кажеш Бањани, Велимље (мој завичај). Разлике, које се свуда провуку, измирује и поравнава језик. Језик који тече као река. Пива има две реке – Пиву и Језик; Бањани једну – Језик. Река језика тече уз брда, повећавајући им висину, и низ увале, продубљујући им дубину; пролази куда се није пролазило, дајући и души облик.
Срећа је што су насеобине, какве су Пива и Бањани, постале станишта не само мудрих и верујућих људи, но, ето, и сведржећег језика. Таквих станишта једнако има и онамо где језик украшавају разлике. Зато верујем у очување српства и у Црној Гори, и на Косову, и свуда где се говори српским језиком.
Долазите с Косова и Метохије, из Сринићке Жупе, једне од најусамљенијих српских енклава. Могу ли тамо Срби да опстану, да остану своји на свом?Могу. Кад се преобразе националне нетрпељивости, кад љубави према свом не буде потребна мржња према туђем, кад мрзитељи схвате да је мржња оружје самоубица, све ће изгледати много простије. Немогуће постаће могуће. Без те наде, могуће може постати немогуће. Не верујем да ће човек ступити на тај пут, иако га је он изградио.
Како заштитити наше манастире, обезбедити им аутономију какву има, рецимо, Хиландар, док се не реши статус Косова и Метохије?Наше манастире на Косову и Метохији, и оне који су срушени, нико није успео, иако су многи покушавали, да затре. Јер срушени, својом светошћу и својом светлошћу, вазнели су се на небеса, где им никаква земаљска сила ништа не може. Статус српских манастира на Косову и Метохији, видите, заувек је решен.
..
Нема коментара:
Постави коментар