Кинотеци поклањам награду

Љубиша Самарџић: Кинотеци поклањам награду В. В. | 08. август 2016. 21:30 | Глумцу Љубиши Самарџићу уручено признање "Милан Жмукић" у Херцег Новом

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Награда Мирјани Карановић
• 
  "Божовић" Сунчици Денић

• Митрићу Орден владике Николаја
• "Петру Крду" за Лидију Димковску
• МЕМОРИЈАЛНИ КОНКУРС “МОМЧИЛО МОМА СТОЈКОВ”: Награда и репортеру "Новости"

У финишу 30. Херцегновског филмског фестивала, који је у недељу завршен, доајену српског и југословенског филма Љубиши Самарџићу је пред препуним гледалиштем на Канли кули уручено признање "Милан Жмукић". 

Један од највећих и најнаграђиванијих српских глумаца, са више од стотину главних улога у најзначајнијим југословенским филмовима, актер незаборавних серија "Врућ ветар" и "Куда иду дивље свиње", редитељ филмова који су обележили крај деведестих година "Небеска удица", "Наташа" и "Јесен стиже, дуњо моја", захвалио се на признању и поручио:

- Свим овим младим људима срећна стваралачка будућност, а ја сам све своје награде, Златне арене, Златног лава, Златне мимозе, поклонио Југословенској кинотеци. Тако да ће и ова награда бити део мог стваралаштва.

Херцегновски фестивал је Самарџић оценио као успешну станицу у његовим креацијама, а захвалност за то, каже дугује и свим колегама којих више нема али су оставили трага у његовом стваралаштву.

- Све нас је мање, на жалост. Редитеље нећу да спомињем, јер сматрам да им заиста дугујем свој стваралачки живот - рекао је Самарџић.

Златну мимозу за режију која је припала редитељу Далибору Матанићу за филм "Звиздан" примио је Стеван Дукић, српски копродуцент филма. У име Зринка Огресте, редитеља филма "С оне стране", Велику златну мимозу је примила Маја Вукић.

ПЕСМА ЖИВКА НИКОЛИЋА

ДИРЉИВ је био тренутак доделе награде "Живко Николић". Ово признање требало је да прими Мирјана Карановић, а уручио га је Исидори Симоновић Живков син Петар, говорећи први пут јавно стихове које је његов отац написао 1966. у Београду као "Писмо мору."

Љубиша Самарџић: Кинотеци поклањам награду

Real UFO With Aliens Caught On Camera From Saudi Arabia | UFO Or Militar...

 Ovaj zastrašujući video dolazi iz Saudijske Arabije i prikazuje NLO koji se spušta na zemlju , zatim iz njega izlazi biće nalik Reptilu koje nedugo zatim bude teleportirano nazad u brod. U pozadini se čuju riječi “Allahu Ekber” a okoliš prikazuje da se radi o nekoj vojnoj bazi ili blizu vojne baze.  Video je za nekoliko dana prikupio preko 2 i pol miliona pregleda i mnogi NLO istraživači tvrde da je riječ o pravom amaterkom snimku zbog putanje i ostalih stvari koje su obilježile ovaj događaj.

"Пројекат ледени црв"

ГРЕНЛАНДСКА МИСТЕРИЈА: Отапање леда открило тајну америчку нуклеарну базу
NovostiOnline | 09. август 2016. 12:47 | Климатске промене које су проузроковале топљење леденог покривача на Гренланду откриле су америчко постројење за нуклеарне пројектиле које представља заоставштину Хладног рата

Projekat "Ledeni crv" na Grenlandu / foto: Wikipedia

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Столтенберг: НАТО не жели нови хладни рат
• 
  Њујорк тајмс: САД биле спремне да употребе нуклеарно оружје, циљ било масовно убиство совјетских грађана!

• Британски министар одбране: Русија крива за нови хладни рат!
• Крај мира у Европи?
• Јапански авиони повећано прате руске и кинеске

Климатске промене које су проузроковале топљење леденог покривача на Гренланду откриле су америчко постројење за нуклеарне пројектиле које представља заоставштину Хладног рата и које је било добро скривено чак 50 година. Ова база се налази на северозападу Гренланда, а у њој су се изводила тестирања с биолошким, нуклеарним и хемијским материјалом. База је добила назив "Пројекат ледени црв" према строго поверљивом пројекту који је америчка војска покренула пре почетка Хладног рата.

САД је поставио 600 пројектила средњег домета које је могао прилично лако да испали према Совјетском Савезу.

Како би били сигурни у успешност пројекта, инжењери су бушили дебели ледени покривач и стварали објекте у којима се могло чувати оружје за масовно уништење.

Ипак, данска влада у чијем је поседу Гренланд није знала шта Американци тачно раде. САД их је заварао објашњењем да граде војну базу на површини под називом "Камп века". Тај је објекат наводно требало да истражи могућност експериментисања на леденој површини.

Foto: U.S. Army / Wikipedia - "Ledeni crv"

Американци су "лажни" камп и тајну подземну базу изградили до 1963. Створили су мало друштво људи који су тамо радили и живили. Имали су продавнице, болнице, позоришта и цркве. Ипак у једном тренутку, геолози су схватили да ледник клизи према том месту и да ће срушити тунеле "Леденог црва" до краја 1965. Убрзо је затворен цео комплекс.

- Напустили су базу и њен отпад. Притом су претпостављали да ће она вечно бити сачувана под снегом који се непрестано нагомилава - написали су научници у својој студији.

Ипак, нису могли да знају како ће се тачно климатске промене одразити на ово подручје. Арктик се топи брже него било које место на Земљи. База је сада разоткривена, а последице тога могу бити катастрофалне за околину. Расхладна течност која се састоји од стотине хиљада литара дизел горива, отпадне воде и токсичне грађевинске хемикалије цуре директно у лед. С обзиром на брзину загревања, научници предвиђају да ће се све излити до 2090. године. Ако хемикалије исцуре у океане потпуно ће нарушити равнотрежу екосистема.

- Само је питање времена кад ће све отопити, а последице тога ће бити немерљиве - закључио је научник Вилијан Колгам, а преноси Еxпресс.хр.

СТАЛНА БИТКА ПРОТИВ РУГОБЕ / Срба Игњатовић

Срба Игњатовић: Културе нема без озбиљне државе Б. ЂОРЂЕВИЋ | 08. август 2016. 23:32 |
Песник Срба Игњатовић о награђеној књизи "Цинобер", положају књижевности и нашим "Вуненим временима": Стиховима спрам доба транзиције и наводних "реформи

• Признања за наше писце
• Промене у главама
• Моћ - по­е­зи­је

О БРИЗИ за културу довољно говоре они јадни промили који се за њу издвајају из буџета. Покажите ми макар једног актуелног политичара који иде у позориште, воли класичну музику или макар етно-звук, познаје филм, чита било шта осим извештаја и таблоида... па ћу пред њим скинути капу, то јест онај "Ђурин шешир" који сам, и симболично, и фактички, за "Цинобер" добио нешто пре "Троношког родослова" - каже, за "Новости", еминентни српски песник Срба Игњатовић.

За поменуту књигу песама "Цинобер", у издању Фондације "Солидарност Србије" и Куће Ђуре Јакшића, добио је награду "Ђурин шешир", док је збирка била још у рукопису, а по њеном објављивању припао му је недавно и "Троношки родослов", који се додељује за неговање српске песничке традиције и неговање лепог језика.

* Да ли се у нашој савременој поезији и књижевности довољно води рачуна о традицији и језику или су у другом плану?

- Својевремено сам написао да је једна од врлина нашег савременог песништва - остварена када су се страсти и бесциљни спорови око модернизма и традиционализма окончали, духови смирили и прилике стабилизовале - то што оно поседује "двотактни мотор": класичну, новим смислом испуњену форму и бројне могућности тзв. слободног стиха. Мој лични однос према наслеђу подразумева посезање за свим слојевима језика,

Химлерови дневници

Пронађени Химлерови дневници: Нежан са породицом и љубавницом, окрутан према жртвама!
Бранко ВЛАХОВИЋ | 03. август 2016. 15:58 | У војном архиву у Подмосковљу откривени записи вође СС и Гестапа из којих се види колико је био двојна личност

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Нацисти из СС дивизије и даље слободно живе у Британији
• 
  Немачка најавила отварање тајне архиве о злочинима бившег нацисте у Чилеу

• Одложено суђење бившем болничару из Аушвица
• Загреб чувао нацисту до смрти
• Академија одбила Хитлера, затворила врата неонацистима

МОСКВА - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ДНЕВНИЦИ Хејнриха Химлера, вође злогласних немачких СС јединица и шеф Гестапа пронађени су у Централном војном архиву Министарства одбране Русије у подмосковском месту Подољску. Откривени документи на најбољи начин показују монструозност једног од главних сарадника Хитлера, а њиховим открићем је демантовано да су изгубљени крајемДругог светског рата. 

Дневнике сада изучавају специјалисти из Немачког историјског института у Москви, тачније дати су Матијасу Уљу који се бавио истраживањем биографије Химлера. Више од хиљаду страница дневник потврђује немилосрдност монструма који је организовао убиства шест милиона људи.

Химлер је описивао свакодневни живот. О сусретима са официрима и нацистичком врхушком. Волео је да иде у казино који је био направљен за СС официре при логору Бухенвалд. Записао је чак да је мало презалогајио у том казину. У дневнику из 1943 Химлер пише како је ујутро проверавао како раде гасне коморе у логору Собибор у окупираној Пољској, а истог дана увече је био на банкету за официре СС. Иначе , Химлер је инсистирао да се пси тренирају да растргну логораше Освенцима.

Хејнрих Химлер је у дневницима писао и о томе шта је разговарао са женом Маргаретом и ћерком Гудрун. Према њима је настојао да буде нежан.У исто време је у близини Берлина ишао у “инспекцију“ код љубавнице Гедиг Поткаст, коју је из миља звао зечица. Волео је ида игра карте и гледа филмове. Био је опседнут астрологијом и аријевском митологијом. Био је доста религиозан, јер му је отац био директор католичке школе у Минхену..

На крају рата Химлер је са лажним документима преобучен у обичног војника побегао из Берлина. Касније су га ухватили Британци, али се он отровао прогутавши цијанкалиј који је носио са собом у посебној капсули.

Неколико одломака из дневника, из периода 1938, 1943 и 1944, објавио је немачки високотиражни лист Билд.

ЗЛОГЛАСНИ ВОЂА

КАД је Химлер дошао на чело СС они су бројали само 300 чланова, али већ 1933 израстао је у војску од 50 хиљада људи. Химлер је 1940. трансформисао СС у потпуно опремљену и наоружану војну формацију која је бројала 150 хиљада људи. Те јединице су направиле стравичне злочине, поготово на територији СССР и Источне Европе.

   = видети и чланак  DW

Лопови уништили царску палату!

Вандализам на археолошком локалитету код Неготина: Лопови уништили царску палату!
Сузана М. ЈОВАНОВИЋ | 08. август 2016. 08:17 | Трагали за златом, растурили водоторањ, базен... Вандали су користили и метал-детектор

Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине у раскопаном базену

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Ломили сандуке и тражили накит
• 
  Златне и сребрне плочице с тајанственим текстом откривене у Виминацијуму: Поруке боговима незнаним језиком!

• ВАНДАЛИЗАМ АЛБАНАЦА: Светиња поново сметлиште
• Нови вандализам у старој богомољи
• На Кипру откривене грађевине од пре 11.000 година

ТРАГАЈУЋИ за златом дивљи копачи су пре неколико дана вандалски уништили ископане објекте царске палате на касноантичком локалитету "Врело" Шаркамен код Неготина, у којем је пре тачно две деценије пронађен сет златног накита царице мајке Максимина Даје. Вандали су се посебно устремили на водоторањ поред југоисточне куле, постројење које је царску палату снабдевало водом, јединствен налаз те врсте и један од три таква објекта у Србији.- Нажалост, овај објекат је оштећен од стране вандала пре конзерваторско-рестаураторских радова и коначне интерпретације. Намера нам је била да реконструишемо његово функционисање уз помоћ тима стручњака, археолога, архитеката и инжењера хидрологије, али су сада драгоцени подаци изгубљени у рушилачком походу "златара". Оштећена је платформа базена таложника, конструкција контролног моста, потпуно је уништено дно канала за довод воде и оштећен је лук свода канала за преливање - истиче руководилац истраживања на "Врелу" др Софија Петковић, виша научна сарадница београдског Археолошког института.

Свој рушилачки поход вандали су под окриљем ноћи између 4. и 5. августа наставили и на простору западне куле шаркаменског царског меморијалног комплекса.

- Ова кула је штитила улаз у утврђење с јужне стране. Ископавања ове куле, започета 2014. године, завршена су у овогодишњој кампањи на нивоу пода од ређаних керамичких плоча, тј. римских тегула. Под је раскопан на два места због незнања нелегалних копача, који су помоћу метал-детектора уместо "златне ризнице" у ствари детектовали примесе гвожђа, не знајући да су оне увек присутне у римским опекама - истиче Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине, иначе координатор пројекта.

Изваљени делови конструкције контролног моста у водоторњу на локалитету “Врело“ Шаркамен

ОБАВЕШТЕНА ПОЛИЦИЈАКООРДИНАТОР пројекта Гордан Јањић заједно са директором неготинског Музеја Ивицом Трајковићем о свему је обавестио и полицију. На самом локалитету обављен је увиђај, а прикупљени су и форензички докази.

Истраживачки тим, који поред Петковићеве иЈањића, чине и археолог Марија Јовић и архитекта Игор Бјелић, очекују да ће починиоце кривичног дела уништавања културног блага од великог значаја стићи заслужена казна за дивљаштво и уништавање локалитета од непроцењивог значаја за светску културну баштину. Због свега што се на "Врелу" догодило, археолози се питају да ли медијска промоција, а она се спроводи са циљем да ово налазиште постане једна од атракција културног туризма, угрожава археолошко налазиште.

- Пројекат који већ четврту годину реализују Археолошки институт Београд, Музеј Крајине Неготин и Завод за заштиту споменика културе Ниш носи назив "Врело - Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција". Управо презентација и промоција царске палате на Шаркамену је један од наших најважнијих циљева. Ми ћемо и даље наставити да откривамо нова сазнања о прошлости, да чувамо културну баштину и стварамо лепше и племенитије окружење за будуће генерације у нади да ће вандали са рушилачким инстинктима, попут ових са Шаркамена, ускоро постати изопачена реткост у нашем друштву - поручили су археолози.

РИМСКИ ВОДОТОРАЊ

ШАРКАМЕНСКИ водоторањ, драгуљ римске архитектуре, по речима мр Игора Бјелића, архитекте истраживачког тима јединствен је по својој конструкцији и најбоље очуван римски водоторањ у нашој земљи. Сличан у близини царске резиденције Медијана у Нишу уништен је грађевинским радовима, а онај у једној од кула Царичиног града код Лебана веома је оштећен.   =преузето  Новости

Курган, највеће налазиште скитског блага

04.08.2016 07:56 | Агенције

Москва - Руски археолог Андреј Белински открио је сасвим случајно изузетно драгоцјене скитске златне предмете старе 2.400 година у подножју Кавказа.

Како је објавио часопис "Археологија", двомјесечник америчког Института за археологију (у најновијем броју за јул/август), Белински је био задужен да као археолог испита подручје Кавказа.

Он је требало да истражи могућа археолошка налазишта у околини Ставропоља прије него што се терен рашчисти за изградњу електроинсталација. На једној њиви је примијетио вјештачко брдашце каква у тим азијским крајевима називају "курган" и подигнута су да буду гробнице или нека светилишта номадских племена којима је тамо прапостојбина.

Као искусни археолог Белински се опредијелио да ипак сондира овај курган висок око четири метра, иако је примијетио да је са једне стране био прекопаван, што значи да су га "посјетили" пљачкаши гробова.

Пошто је локалитет назвао "Сенгилевскоје-2", дао је налог радницима да започну ископавања са оне стране која није била "начета". Било им је потребно готово мјесец да стигну до дна, гдје су наишли на глинени под који је дјеловао као да је природни. Тридесетак центиметара испод глиненог пода наишао је на камену кутију у којој је било неколико прстију и ребара скелета неког младића. Око кутије су биле рупе за стубове, вјероватно од дрвета, који су носили неки покров.

Оно што је изненадило Белинског биле су двије златне посуде невјероватно ефектно декорисане са спољне стране, а испод њих је било неколико златних гривни, један масивни златни прстен и три мала златна пехара. Они који су у неким ранијим временима раскопали курган са друге стране пропустили су да га цијелог прекопају и тако им је ова златна ризница промакла.

Белински је позвао колегу стручњака за древна азијска племена Антона Гаса из берлинске Фондације за културну баштину и они су се сложили да је то највећи налаз скитског блага за посљедњих пола вијека и да курган није само обична гробница већ има много важнију улогу.

Њихова претпоставка је да је ово било мјесто неког светилишта и да је ту била сахрањена ритуално нека жртва уз коју су били положени ови скупоцјени артефакти које су украсили највјероватније умјетници-златари из Грчке или грчких колонија на Црном мору. У том подручју евро-азијских степа живјела су од 900. до 100. године прије нове ере номадска ратничка племена која су Грци назвали Скити.

Фалсификати

Андреј Белински каже да су стручњаци у Ермитажу, када су видјели предмете са налазишта "Сенгилевскоје-2", одмах прогласили да су фалсификати јер нису могли да повјерују да  су тако савршено урађени и добро очувани. Али када су урађена тестирања у лабораторији, признали су да је ријеч о једним од најљепших примјерака скитских артефаката који су икада нађени

          = преузето: Глас Српске

- Чекајте и мене - слушали су за собом "покојникове" повике, прича Мусанбеговић

  ЛЕГЕНДА О ВУКАНУ ПЕРИЋУ: Вратио се кући са своје сахране  NovostiOnline | 04. август 2016. 17:00 | Коментара: 2  Кажу да клиничка и "права" смрт немају баш пуно заједничких страна. Пимера оних који су се након смрти "враћали кући" са своје сахране мало је, али их је било

Thinkstock

Према речима Мурата Мусабеговића из Вогошће, један од таквих случајева 1960. године забележен је и у његовој општини, пише Аваз

- Вукан Перић, син Лазара, рођен 1929. године у вогошћанском насељу Будишићи, шездесетих година важио је за врло занимљивог шерета - прича Мурат Мусабеговић.

“Шта се овде догађа, зачуо се глас из ковчега”

Вукан је, како додаје Мусабеговић, знао збијати шале на туђи али и властити рачун.

- Једног дана 1960. године, пријатеље, познанике и радне колеге из фирме УНИС-ЕНЕРГОТЕХНИКА у Вогошћи, где је радио, напрасно је шокирала вест о његовој, изненадној, смрти - наставља Мусанбеговић.

Кажу да се на његовој сахрани окупио до тада највећи број грађана јер не дешава се сваки дан да, буквално, преко ноћи, неко умре у "цвету младости".

Након опроштајних говора свештеник је позвао оне који су се,целивањем покојника, хтели опростити од њега. Радници погребног предузећа скинули су поклопац са сандука.

- Шта се овде догађа, зачуо се глас из ковчега – испричао је Мусабеговић.

Неки су падали у несвест, други бежали главом без обзира

Радници погребног предузећа и они који су се налазили у непосредној близини одра почели су падати у несвест.

Други су, ипак, видевши да покојник устаје из сандука својим ногама "дали ветар" и побегли са гробља главом без обзира.

- Чекајте и мене - слушали су за собом "покојникове" повике, прича Мусанбеговић.

Како прича Мусанбеговић, “покојник”, се причестио остављеном ракијом и кренуо кући, вукући сандук са собом. Уз пут су му неки, не знајући за његову сахрану, отпоздрављали чудећи се мртвачком сандуку који је вукао.

- Нешто су ми се леђа од лежања укочила. Ви седните и почастите се, а ја ћу да се одморим мало, рекао је гостима које је затекао у својој кући. Сви од реда почели падати у несвест – прича Мусанбеговић.

Вукану је било чудно шта се дешава у кући. Питао је да ли му се једна од четири кћерке удаје.Тек када су се окупљени прибрали објаснили су му о чему се, заправо, радило.

Рекли су му како су га малопре "испратили" на гробље, те им није јасно како је васкрсао. Не верујући да је жив штипали су га по разним деловима тела.

Испоставило се, да се Вукан Перић извесно време налазио у стању клиничке смрти. Како је до тога дошло и како се он поново вратио међу живе никада у потпуности није разјашњено. Тек, годинама касније његов случај се препричавао по селима и прелима.

Вукан је на тавану своје куће брижно чувао погребни сандук, чистио га и гланцао с времена на време, како је сам волио рећи, да му се нађе при руци ако затреба. Минули рат у Босни и Херцеговини избрисао је трагове на путу којим је он кренуо. Где је он данас? Да ли је жив? Мало ко то зна.

(аваз.ба )

Годинама нам је сервирана једна наизглед бизарна прича о хапшењу немачког генерала Лера, човека који је бомбардовао Београд и водио операције "Вајс" и "Шварц" 1943. године....

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ. Хитлер наређује: Заробите Дражу & Иван Миладиновић | 31. јул 2016. 12:30 | Коментара: 37 Шта је написао немачки генерал Александер Лер о рату у Југославији. Од Прве планинске дивизије фирер захтевао да по сваку цену ухвати Михаиловића живог

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Суд у Загребу у петак одлучује о ревизији пресуде Степинцу
• 
  Животом платио што је био Дражин адвокат

• Стаљинове оргуље одувале Немце
• У Топлици обележен Дан устанка 1941.
• Трешњевци памте Василија Зајца

СВЕДОЦИ смо тога да је историја као наука у социјалистичкој Југославији пола века упорно истрајавала на крајње поједностављеној и идеолошкој представи наше прошлости. Поједини центри, или боље рећи појединци, погубљени у идеолошким маглама и једноумљу, и саучесници у научним манипулацијама, још увек се грчевито труде да сачувају старе оцене и процене о неким, можда, и кључним збивањима у нашој историји. Новооткривена документа која демантују њихова становишта као да их не додирују. Резултат тога је да српски народ опет стоји на почетним позицијама у болном и мукотрпном процесу реконституисања своје државности као и пре век и по, када је све почело. С тим што је данас, у условима доминације глобалистичког виђења човечанства, много теже да бар малчице останемо своји. Додатни проблем представља то што се млађим историчарима нимало не помаже да дођу до историјске грађе која чами у депоима разних служби и институција. Оно што освежава поглед на тај период, углавном су документи који стижу из страних или приватних архива.

Годинама нам је сервирана једна наизглед бизарна прича о хапшењу немачког генерала Лера, човека који је бомбардовао Београд и водио операције "Вајс" и "Шварц" 1943. године. Далеких мајских дана 1945. године, у завршним операцијама за ослобођење земље, на територију сићушне Словеније слиле су се силне војске... Партизани, четници, усташе, белогардејци, Немци...

У ТОМ општем метежу одзвањале су Титове речи изговорене 26. маја 1945, у Љубљани, на Конгресном тргу:

- Ми смо земљу очистили не само од немачких освајача, него и од домаћих изрода. Рука правде, рука осветница нашег народа, достигла је већ огромну већину, а само један мали део успео је

ЋАЛЕ ДАЈ 50 ДИНАРА МОЛИМ ТЕ