СВЕЧАНО отварање легата Карла Малдена у Југословенској кинотеци, једног од највећих холивудских глумаца, оскаровца који је рођен као Младен Секуловић (1912-2009), било је јуче културни догађај. Заоставштину великана коме се дивила Америка предала је његова унука Емили Дорнер, а ту иницијативу покренуо је Ден Тана, наш продуцент који деценијама живи у Америци, и његов велики пријатељ.
Важност овог догађаја за нашу филмску уметност, али и за читаву српску културу, потврдиле су и речи Ивана Тасовца, министра културе, Горана Паскаљевића, јединог нашег редитеља који је сарађивао са Малденом и Југослава Пантелића, директора Кинотеке.
Како је истакао Тасовац, када год погледа неко од ремек-дела у којима је Малден играо, неизбежна асоцијација му је снага воље.
- Ако погледамо и живот и каријеру великог глумца, видећемо да је прошао пут од одрастања у емигрантској породици, напорног рада у челичани, преко успешне каријере на Бродвеју, па све до Оскара и статуса једног од симбола "златног доба" Холивуда. Оно што га је чинило још већим је то што никада није заборавио своје корене и што је увек и свуда са поносом истицао своје српско порекло - рекао је Тасовац.
По речима Ден Тане, Марлон Брандо је за Малдена тврдио да је бољи глумац од њега, и да је један од највећих у Холивуду.
- Пре месец и по дана успео сам да убедим његову супругу Мону и кћерке да неке од личних ствари Малдена уступе Кинотеци. Оне су то прихватиле знајући колико му је значила Србија, иако је рођен у Америци, у Чикагу, од оца Петра Секуловића, емигранта из Билеће, и мајке Марије, Чехиње. Карл је у души био Србин, а у уметности један од највећих амбасадора Србије - оно што је Тесла у науци, а Новак Ђоковић у тенису.
"Сутон" Горана Паскаљевића био је једини српски филм у којем је Малден играо, и то је био његов први долазак у Југославију. Како Паскаљевић каже, за "Новости", много година после тог филма и даље су били у контакту.
- Кад сам га упознао у Америци, провели смо неколико вечери заједно, којима је присуствовао и Мајкл Даглас. Он је са Малденом играо у врло популарној серији "Улице Сан Франциска". Даглас је тада био на почетку каријере, и Карла је доживљавао као оца, што је на мене оставило најјачи утисак. Кад смо снимали "Сутон", и ми смо, цела екипа, почели да га доживљавамо као очинску фигуру - каже Паскаљевић, уз подсећање да је имао велику трему што ради са таквом звездом.
- Карл је био величанствен глумац, овенчан свим могућим наградама, али и велики човек. Једноставан, достојанствен, увек спреман да свима помогне. Имао је жељу да посети Билећу, родно место свог оца, али и његово, како је говорио, и био је пресрећан кад се вратио. Били смо заједно на премијери "Сутона" у Њујорку, а одушевио ме је када ми се јавио после десет година. Тада сам живео у Бриселу, а Карл је стигао у Белгију са супругом, на велики фестивал у Генту, где је био председник жирија. Позвао ме је да дођем да се видимо, и тај сусрет никада нисам заборавио - истиче Паскаљевић.

ЗВЕЗДА СА БЕВЕРЛИ ХИЛСА
У КИНОТЕКУ су стигли звезда Карла Малдена каква се налази на Беверли Хилсу, шешир из серије "Улице Сан Франциска", бројне награде, писма од Џорџа Буша старијег, Жаклине Кенеди. Ту су и два српска признања - Орден Светог Саве првог степена и одликовање председника Србије и Црне Горе из 2007. У Кинотеци су и портрети и фотографије његове породице, аутобиографска књига, иницијатива којом је тражио да на поштанским маркама буду ликови Џемса Дина и Мерилин Монро. Идуће године, како је објавила унука Емили Дорнер, стиже и Оскар, који је добио за епизоду у филму "Трамвај звани жеља", као и писма која му је писао Брандо.

ТАМО ДАЛЕКО
УНУКА Карла Малдена, Емили Дорнер, каже да је почаствована и пресрећна што је у Београду.
- Сигурна сам да би мој деда био врло поносан што сам у Србији. Он се поносио својим пореклом. Сваког августа организовао је српски пикник за породицу и пријатеље, када нам је певао песму "Тамо далеко". Био је дивна особа - његова харизма коју је имао на филму била је природна.