ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

понедељак, 13. јун 2016.

Писмо „малој“ истини / Зоран Мандић

ЗОРАН М. МАНДИЋ
УЗАЛУДНОСТ ПРИМЕДБЕ
(Писмо „малој“ истини)

          Мала, рано је за примедбе. Оне бесмислено упропаштавају смисао моје искрености. Успављујуће исповести свих мојих ја. Оних, које сам послао на важне задатке одмора у неповративом. Међу држаче сенки што труну у прљавој води бахате досде. Бахатије од сваког обећања. Једнако у тестаменту, као међу сведоцима.
          Задовољан сигурношћу у потаји малог градио сам пажљивост његове нежне естетике. И чувао је од умних урока. Пренапрегнутих еротиком доживљаја. Нервозних у одбијању чеканих решења.
          Ово мало стиснуто у разним дупљама бића користи само том малом бићу. Његовом уговору са њим самим. Као у ланцу залогаја, који се каче и прескачу. Један преко другог, као знање у слојевима незнања.
          Моје примедбе не постоје. Онај који их ставља не разуме поједина издања света. Његове потребе у духу разлике.
          Све је различито изнутра. У појави пражњења надулих шупљина. Умних и чулних. Контуралних и закрчених. Слике се прикрадају немо. Распростиру се свака на свој начин. У облицима. Формама. Вери. Чуловезци крију своје расправе о гашењу времена. Свеједно им је што их нико не цитира. Ни после толико знања ћовек не може сам кроз шуму незнања коју је Створитељ посадио у њему, Да: дише, једе, говори и умире – истовремено.
          Отуда узалудност сваке примедбе.

НАПОМЕНА
          Захваљујући ЗАВЕТИНАМА Мирослава Лукића (алијас Бела Тукадруз), као и неких других озбиљних и ауторитативних новинских и електронских гласила и књижевних часописа са дугачке листе мојих вишедеценијских сарадничких активности, објавио сам подужи број „малих наслова“ у којима сам на одређен есејистички начин излагао и „утезао“ моје погледе на  духовну, филозофску, интелектуалну, историјску, библијску, метафизичку, па и социо-психолошку структуру анатомије и физиологије света са поремећајима његових давно васпостављених; правила, гравитација, појава, вибрација и зрачења. Писао сам уз помоћ говора чула. Неке од тих „малих наслова“, или „малих форми“ сам уништио, али нечинећи то по налозима или под притиском сопствених примедби.Једноставно сам се одрекао нечега и наставио да не ћутим. Овај запис оправдава ме у извесном смислу у том признању и то без осећања једне једине сатисфакције. Слободан сам да уз овај текст приложим и једно мишљење о мом тражењу и сагледавању света који се опире унутрашњости нашег ума, наших чула и можданих синапси које нас повезују са физиком форми. Ево тог текста.

      


ЈОВИЦА АЋИН
УЗ МАЛЕ НАСЛОВЕ ЗОРАНА М. МАНДИЋА

          За мене не постоји ниједан угао, па немам ни угла из којег би написао реч о збирци Мандићевих малих наслова. Лебдим кад пишем. Око мене је прашина, невидљива. Али, када је обасја светлосни зрак, њене честице, одједном уочљиве, комешају се пред нашим очима. Ваљда је тако чинио и Мандић: трагао је за светлошћу која ће невидљиво учинити видљивим. Честице које нам је понудио свакојаке су нарави. Има их поетичких, о проблемима имагинирања и стварања, има полемичких, такав је Мандићев дух, затим моралистичких, поетских (лирски увиди), иронијских, али напослетку су сви из живота. Зато је и моје набрајање као из измишљене кинеске енциклопедије где су једнако рангирани банални и метафизички ентитети, и где категорије не следе неки ј.единствени критеријум него се потчињавају мноштву. Да, то су – зрнца живота, динамична, живахна, у „огледалу ствари“. Не скупља их Мандић; он их поклања. Све је у давању, не у узимању. Мандић је и песник, осим што је критичар, приповедач и есејиста. И неке од тема његових песама откривамо и у овим записима. И понешто од његових песничких модулација такође препознајемо у њима. Тако код њега песме и есеји могу стајати „раме уз раме“ међусобно се довикујући и објашњавајући. Постоји ту разлика: поезија као задовољсрво постојања и есеји, под „малим насловима“, као немирење, мкао борба за опстанак. Тражити и неналазити, али настављати с тражењем. Није свако рођен за то, али Мандић јесте.Ево доказа, у вашим рукама.

Нема коментара:

Постави коментар

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић  ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ  ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194
1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више

ПРЕПОРУКЕ (01)

планетарни књижарски излог заветина

MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.


Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.

БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003

ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.



Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више