-
МАГАЗА
МАГАЗА у Мишљеновцу
Веровали или не
Из карантина
НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА СЛОБОДАНА МАШИЋА
Zaostavština
Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”
Gospođa Saveta Mašić je na inicijativu osnivača „Adligata“ Srbe Ignjatovića, odlučila da „Adligatu“ pokloni deo svoje zaostavštine u koju je uključena i zaostavština njenog supruga Slobodana.
Poklonila je ostatak njihove izdavačke delatnosti „Nezavisnih izdanja“ (1966-2016), arhivu izdavačke kuće i rukopise neštampanih knjiga, kao i deo njihove lične biblioteke, između ostalog više stotina knjiga sa izuzetno važnim posvetama autora.
Zbog svog plemenitog čina, gospođa Saveta Mašić je dobitnica Povelje zahvalnosti, priznanja koje se dodeljuje zaslužnim članovima „Adligata“.
Translate - преведи
четвртак, 13. април 2017.
Ili mi Ili ri - Rasvjetljavanje svetoga svijeta
Објављено је 29.10.2016.
Dokumentarna radio drama na Trećem programu Hrvatskoga radija : Srđan Nogić i Đino Đivanović - "Ili mi Ili ri? Rasvjetljavanje svetoga svijeta"
Posljednjih su godina u javnosti sve prisutnije informacije o aktivnostima mnogih slobodnih istraživača na polju povijesti, arheologije, jezika, religije, ali i drugih grana ljudskoga znanja. Riječ je o pojedincima i neformalnim zajednicama neovisnima od bilo kakvih institucija ili sistema, koji istupaju kao osviještena reakcija na znanstvene dogme, duhovni zaborav i historijska krivotvorenja, te kroz svoju privatnu, ponekad i samotnjačku potragu, rad i rezultate provjeravaju konsenzualnu stvarnost koja nas okružuje. Riječ je o poduhvatima čiji je cilj opća ljudska spoznaja i napredak, kao i rješavanje problema koji nas okružuju i u posve osobnom smislu dodiruju kao pojedince i članove zajednice, a tiču se pitanja naše sadašnjice, našeg iskona, identiteta i smjera. Dokumentarna radio drama „Ili mi – Ili ri? Rasvjetljavanje svetoga svijeta“ govori o našoj drevnoj civilizaciji, megalitskim hramovima, obrednim gomilama, stećcima, duhovnoj i kulturnoj ostavštini ovdašnjeg čovjeka i prostora. Priča je to o drugačijoj i nepoznatoj povijesti zemlje i naroda Ilirije. Konačno, ovo je priča o slobodnim istraživačima, Domagoju Nikoliću i Vinku Klariću, koji nam kroz svoju potragu i misiju nude odgovore na ona vječna pitanja: otkuda smo, tko smo i kamo idemo?
Autori: Srđan Nogić i Đino Đivanović.
Urednik: Ljubo Pauzin.
Produkcija: Hrvatska radiotelevizija
Video slideshow: facebook stranica "Iliri su južni Slaveni"
https://www.facebook.com/illyrians.ar...
Posljednjih su godina u javnosti sve prisutnije informacije o aktivnostima mnogih slobodnih istraživača na polju povijesti, arheologije, jezika, religije, ali i drugih grana ljudskoga znanja. Riječ je o pojedincima i neformalnim zajednicama neovisnima od bilo kakvih institucija ili sistema, koji istupaju kao osviještena reakcija na znanstvene dogme, duhovni zaborav i historijska krivotvorenja, te kroz svoju privatnu, ponekad i samotnjačku potragu, rad i rezultate provjeravaju konsenzualnu stvarnost koja nas okružuje. Riječ je o poduhvatima čiji je cilj opća ljudska spoznaja i napredak, kao i rješavanje problema koji nas okružuju i u posve osobnom smislu dodiruju kao pojedince i članove zajednice, a tiču se pitanja naše sadašnjice, našeg iskona, identiteta i smjera. Dokumentarna radio drama „Ili mi – Ili ri? Rasvjetljavanje svetoga svijeta“ govori o našoj drevnoj civilizaciji, megalitskim hramovima, obrednim gomilama, stećcima, duhovnoj i kulturnoj ostavštini ovdašnjeg čovjeka i prostora. Priča je to o drugačijoj i nepoznatoj povijesti zemlje i naroda Ilirije. Konačno, ovo je priča o slobodnim istraživačima, Domagoju Nikoliću i Vinku Klariću, koji nam kroz svoju potragu i misiju nude odgovore na ona vječna pitanja: otkuda smo, tko smo i kamo idemo?
Autori: Srđan Nogić i Đino Đivanović.
Urednik: Ljubo Pauzin.
Produkcija: Hrvatska radiotelevizija
Video slideshow: facebook stranica "Iliri su južni Slaveni"
https://www.facebook.com/illyrians.ar...
RTS 2 - STARI SLOVENSKI (SRBSKI) BOGOVI
Објављено је 24.11.2013.
Eko fajl: Stari slovenski bogovi
Emisija otvara priču o Svetovidu, Mokoši, Velesu, Devani... na planinama Ozrenu i Devici kod Soko Banje.
Naša nematerijalna, duhovna baština je naša najveća nepoznanica i najmanje istražena oblast naše kulturološke matrice, našeg identiteta. Emisija je mali, kroz ključaonicu pogled u to ogromno duhovno blago.
Vodič kroz emisiju je Sanja Bajić.
Urednik: Bojan Glavonić
Emisija otvara priču o Svetovidu, Mokoši, Velesu, Devani... na planinama Ozrenu i Devici kod Soko Banje.
Naša nematerijalna, duhovna baština je naša najveća nepoznanica i najmanje istražena oblast naše kulturološke matrice, našeg identiteta. Emisija je mali, kroz ključaonicu pogled u to ogromno duhovno blago.
Vodič kroz emisiju je Sanja Bajić.
Urednik: Bojan Glavonić
Независна издања
Слободан Машић великан графичког дизајна, архитекта, независни издавач,
рођен је 3. септембра 1939. а преминуо 25. маја 2016. у Београду. Дипломирао је на архитектонском факултету Београдског универзитета 1964. године.Заједно са супругом Саветом Машић, Маријом Чудином, Леонидом Шејком, Бором Ћосићем и Драгошем Калајићем, оснива Независна издања 1966. године, а затим,
исте године ствара и свој први плакат, поводом изложбе Радомира Дамјановића Дамјана
у Дому омладине Београда, а 1968. године оснивају Студио Струцтуре.Већ од студентских
дана, Слободан Машић био активни члан београдске културне сцене. Најпре као новинар ликовне рубрике у студентском
часопису Видици, затим као уредник истог часописа. Ни политика није страна Машићу,
па се већ у студентским данима проналази у улози представника техничких факултета,
да би касније учествовао и на јавним панелима у београдском Дому омладине.У улози графичког
дизајнера, крајем шездесетих година, сарађивао је са Бором Ћосићем на неоавангардном
часопису Рок – часопис за естетичко испитивање стварности. Графички ће обликовати
и часопис Уметност, као и први број загребачке публикације Enciclopedia moderna
уторак, 14. фебруар 2017.
понедељак, 9. јануар 2017.
Психолошки портрети Александра Карађорђевића и Слободана Милошевића, и не само њих, довољно нам говоре колико Црногорци умеју вешто Србији да потуре крваве рачуне за своје мегаломанске лудости. У томе су им помагали режими прве, друге и треће Југославије
Рат Српске академије против Србије. Dragana Matović | 07. децембар 2016. 18:48 | У првој, а нарочито другој и трећој Југославији, грађани Србије су постали жртвени јарчеви надлежни за све кривице. Академија по деловању никако не сме да буде антисрбијанска
НАСТАВЦИ
КЊИЖЕВНИК Драгослав Михаиловић ушао је у Српску академију наука и уметности 1981. и крајем те године први пут је говорио да језичка политика Србије није добра. И од тада то мисли и говори. Али његова борба за српски језик, углавном, не наилази на разумевање колега у САНУ.
- Академија ме је под свој кишобран примила само годину дана после смрти једног злог вукодлака из цртаног филма, који је стотине хиљада људи завио у црно и на чијим сам се злокобним листама налазио три деценије. Тиме ми је учинила велику част - објашњава академик Михаиловић. - Али, од када сам постао члан САНУ, молим моје колеге да посвете већу пажњу језику народа Србије. Они то, међутим, не прихватају.
МИХАИЛОВИЋ упорно подсећа да је језичка политика Србије формирана у 19. веку и да је кроз цео двадесети век имала у виду простор Југославије, где су Црна Гора и Херцеговина посматране као српске земље.
- У новим границама државе које подразумевају географски простор који смо некада звали ужа Србија, потребно је језичку политику прилагодити потребама народа - говорио је Михаиловић. - Вукова језичка реформа избрисала је из књижевности три велика дијалекта којима се споразумева становништво у Краљеву, Крушевцу, Јагодини, Крагујевцу, Нишу, Врању. Ти људи су у језичком смислу извргавани руглу, иако се добар део српске историје одигравао на простору централне Србије. Нема сумње да се на новоштокавском дијалекту боље и лепше говори, али нетрпељивост науке према србијанским дијалектима изазива тешке моралне и цивилизацијске последице по културу српског народа. Без обзира на историјске лекције и географску реалност, као да живимо и даље у 19. веку.
ЈЕДНА од тих историјских лекција, сматра Михаиловић, јесте и распад велике Југославије:
- Војвода Живојин Мишић је у новембру 1918. године обишао десетак великих хрватских градова и потом упозорио краља Александра Карађорђевића да тамошњи народ не жели да живи у заједничкој држави са Србима. Ни Словенци, ни Хрвати никада нису хтели да живе са нама, а краљ Александар Карађорђевић, Јосип Броз и Слободан Милошевић имали су амбицију да владају државом која им није припадала. Све на рачун српског народа.
Михаиловић примећује да већи део његових колега у САНУ и даље не жели да прихвати реалност у науци о језику. Објашњава то чињеницом да су многи од њих рођени на ободима Србије или ван ње. Он је својевремено у говору који је насловио "Рат Српске академије против Србије", а који је изазвао велику јавну полемику, оценио да Одељење језика и књижевности води тајни рат против Србије.
СПОРО ПИСАЊЕ ПРИЧАНИЈЕДНУ од приповедних књига нисам написао како сам желео. Увек су ми недостајале две-три приповетке - каже Михаиловић. - Не ради се, наравно, о цензури, нико ми приче није избацивао из књига, већ ја нисам успевао да их напишем. Никад нисам писао брзо. Споро пишем и романе, приповетке поготово. Једну причу пишем и по две и по године.
- Оно што сам тада рекао до сада нису уважили. Четворо мојих колега, од којих неки нису више са нама, једноставно није хтело то да прихвати - каже Михаиловић. - Они су радили на речнику САНУ, до сада је изашло 19 свезака, али то није речник Српске академије, већ српскохрватског језика. Хтели су да ми подметну да сам хтео да променим књижевни језик, да буде онакав говор као Петријин. То су будалаштине. Само сам захтевао да се води рачуна о језику којим се говори у Србији. Они то нису хтели, јер су сви били Црногорци. И какав је то речник САНУ?! Значи ли то да ми академици говоримо неким посебним језиком?!
МИХАИЛОВИЋ је у говору у Академији истакао да ће оне који раде на речнику САНУ, убудуће хвалити само они који су измишљали хрватски, бошњачки и црногорски језик.
- Кобајаги у име свих Срба, Српска академија препоручује Србији да живи изван себе, против себе и без себе. Али она то не може. Ако мора, Србија може без икога са стране, с тешком муком може и без својих, али без себе саме не може никако - говорио је Михаиловић. - Не могу да нас Србијанце, у име својих изван Србије и у име себе самих, лишавају једине отаџбине коју на овој планети имамо.
Сваки Михаиловићев иступ, академици су дочекивали жучним оспоравањем и оптужбама за зле намере.
- Не схватајући у каквој смо се опасности због свог нечињења задесили, Академија није довољно учинила ни кад смо при рушењу Југославије били изложени черупању и батинању као улични разбојници ухваћени на делу - наводи Михаиловић. - У другој и трећој Југославији, може се слободно рећи, грађани Србије су постали жртвени јарчеви надлежни за све кривице. Академија по деловању никако не сме да буде антисрбијанска, а то досад, како год окренули, јесте бар донекле била. Она мора да се лиши својих савезних претензија, чиме задужује себе да се и даље, пре свега, бави пословима изван Србије, увек, разуме се, на рачун нас одавде и на рачун наших послова.
У СВОМ досијеу, који је Михаиловић видео почетком овог миленијума, сазнао је да пажњу тајне полиције ужива као присталица Резолуције Информбироа, односно голооточанин, али и као српски националиста и сарадник француске обавештајне службе.
- Реч је само о томе што сам већ дуго говорио да је Југославија склона паду и да ће пасти, те да Срби морају што пре да почну да воде рачуна о свом животу изван Југославије. И само то је у питању, нема ничега више. Титоизму су овакве идеје какве су моје јако сметале, јер се кобајаги залагао за Југославију, али за сваку невољу у њој редовно је кривио Србијанце, то јест Србе из Србије. Грубо казано, Јосип Броз је Југославију желео да види као земљу без Срба из Србије и кад год је могао да их лиши неког права, он је то спроводио, ређе преко Хрвата и Словенаца, а чешће преко других Срба, пре свега преко Црногораца.
АКАДЕМИК Михаиловић често истиче да Срби из Србије све време у ствари трпе терор неких горштака проглашених за такозвану динарску расу:
- Психолошки портрети Александра Карађорђевића и Слободана Милошевића, и не само њих, довољно нам говоре колико Црногорци умеју вешто Србији да потуре крваве рачуне за своје мегаломанске лудости. У томе су им помагали режими прве, друге и треће Југославије.
И тако се, осамдесетшестогодишњи Михаиловић и даље држи своје животне девизе "устани и бори се". Речи које је као дечак упамтио из наслова једног филма, прате га до данашњих дана. А, славни критичар Борислав Михаиловић Михиз написао је о њему: "Ваљало је да неко честит и чист, са рукоположеном главом и даром прође кроз тежак живот, да упозна оштрину бола, гонички бич судбине, мрзлу усамљеност, да све то изблиза погледа незамућеног ока и ненагњечене душе, да дође праведан и прав из правог живота, да би могао да нам опише своје тако различите, а тако исте људе који ту поред нас дишу и битишу и да нам, замишљен и мудар, помогне да их разумемо."
Пријавите се на:
Постови (Atom)
НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194
1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.
Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године
Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више
Популарни постови
-
М. Љ. Поповић - М. Рогач | 31. јануар 2016. 09:37 . - Полицијски инспектори свакодневно решавају судбине оних којима се губи сваки тр...
-
====================== ВЕДРИЈЕ НОВОСТИ Vera Olujić 2. окт. у 21:28 ...
Погледајте...
планетарни књижарски излог заветина
MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.

Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.
БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003
ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003
ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.
Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више


