КРАТКИ роман иза ког стоји програм вештачке интелигенције развијене у Јапану успео је да прође први круг избора за књижевну награду "Никеи Хоши Шиниши".
Иако признање на крају није освојио, талентовани компјутер имао је све услове за фер борбу. Током оцењивања жири није знао да ли пред собом има прозу коју је написао човек или машина, а вест да је робот глатко прошао даље, по мишљењу многих, доказ је да је човечанство достигло још један циљ пројектован у делима научне фантастике. Роботи би ускоро могли да пошаљу праве писце у пензију.
За награду која носи име по јапанском писцу овог жанра, аутору књига "Ћудљиви робот" и "Поздрави из далеког свемира", конкурисала су чак четири романа овог електронског уметника. Није познато који од њих је задовољио жири, али један роман носи наслов "Дан када је компјутер написао роман" и у њему стоје заиста футуристички редови: "Искусио сам радост први пут и писао са узбуђењем. Дан када је компјутер написао роман. Компјутер, у потрази за сопственом радошћу, престао је да ради за људе".
Ово не значи да смо баш сасвим близу репликантима из "Блејд Ранера" или чувеном Халу 9000 из "Одисеје". Ма како изгледало, вештачки писац, ипак, није почео да мисли о себи, својим осећањима и жељама, пролазности живота о суштини бића. Научници укључени у овај пројекат саопштили су да њихова умешаност у створене романе износи око 80 одсто. Људи су изабрали заплете и детаље, унели све речи, а онда је компјутерски програм од тог материјала написао текстове и испоручио добро компоновано књижевно дело.
Писци од крви и меса још нису у паници да ће изгубити посао, мада се предано ради на формули за креативност и орвеловским машинама које пишу књиге. Јапански СФ аутор Сатоши Хасе признао је да је импресиониран, али да овакви радови имају много мањкавости, међу којима је и слаб опис ликова.
Вест из Јапана није фасцинирала српске писце. Драган Великић, за "Новости", каже да није против технологије, али да је она у књижевном случају ограничена:
- Не можете програмирати емоцију и животно искуство. Оваква књижевност је, такође, врста треша, коју не бих пожелео да читам.
Да вештачка интелигенција не може да замени писца, сматра и Александар Гаталица:
- Бескорисни су такви покушаји. Можда компјутер може да победи у шаху, али овде није реч о комбинаторној интелигенцији. Иза приче стоји човек и обраћа се човеку. Књижевност је израз човештва који је упућен човештву читалаца.
БОЉИ ОД ШЕКСПИРА
БРИТАНСКИ научници су пре неколико година направили занимљив тест: испитаницима су дали два сонета, са захтевом да изаберу онај који им се више свиђа. Ауторе поезије нису им открили, а у питању су били Шекспиров и један сонет који је створио софтвер за креативно писање. Већина учесника теста определила се за робота-песника!