БАЛКАН И СУПЕРСИЛЕ, ПРЕКРАЈАЊЕ ГРАНИЦА...

Бивши заменик шефа ЦИА: На Балкану ће се мењати границе, на Косову, у БиХ и Македонији!
Т. Мирковић | 12. јун 2016. 22:02 | Стивен Мејер, бивши заменик шефа ЦИА за Балкан о Србији, распаду СФРЈ, РС, утицају САД у нашем региону, Западној алијанси, претњама терориста, Русији...

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Мејер: Злочина било на обе стране
• 
  Мејер: Амбасадри САД мисле да су изасланици империје

• Слабост се награђује условима
• Мајер: Косово се може делити
• Стивен Мајер: Међународна заједница крива што је БиХ без власти

ЗАПАД би требало да преузме део одговорности за дешавања на простору бивше СФРЈ, за немилосрдан и бруталан рат у којем је много људи страдало. Све је могло и морало да се деси другачије, јер су велике силе више гледале сопствени интерес него интерес региона. Говори овако проф. др Стивен Мејер, некадашњи заменик шефа ЦИА за Балкан, обавештајац чија су уска специјалност четврт века биле европска и руска политика.

Мејер, који је и сам био сведок крвавог сукоба на нашим просторима почетком деведесетих година прошлог века, у интервјуу за "Новости" објашњава да је из садашње перспективе тешко рећи да СФРЈ није требало да се распадне, али да Запад није желео преговоре у тренуцима када је могло да се преговара.

- Данас је најважније то што је донео Дејтонски споразум - а то је био крај рата. Ипак, анекс 4 у споразуму, који заправо представља формирање БиХ, жеља је људи на Западу да креирају мултиетничку демократску државу, а то се није догодило. Многима од нас је и тада било јасно да се то неће десити. Федерација од првог дана има специјалан однос са Хрватском, а Република Српска са Србијом.

* Да ли постоји подршка Америке у настојањима Бошњака да измене Дејтонски споразум и ојачају централну власт у БиХ?

- Ја не могу да говорим у име Беле куће, али општи је закључак да они подржавају босанске муслимане. Посебно на то има утицај америчка амбасада у Сарајеву, која је одувек инсистирала на креирању јединствене државе, и то им је намера од почетка.

* Да ли ће Република Српска опстати?

- Мислим да хоће, само је питање у којој форми. И у будућности нас очекује ситуација са два ентитета и веома лабавим договором између њих. Све одлуке ће се доносити на нивоу ентитета. БиХ је фиктивна држава, држава само на мапи.

* Да ли постоји бојазан од новог прекрајања граница на Балкану?

- Мислим да су велике шансе да ће се границе мењати. Мењаће се границе на Косову, такође и у БиХ и у Македонији. Најопасније место на Балкану тренутно је Македонија, не само због проблема македонских Албанаца и македонских православаца, већ и због тога што међу самим православцима у Македонији постоје несугласице.

АМЕРИКА КРЕИРА ЦЕНУ НАФТЕ* ДА ли су тачне тврдње да САД утичу на кретање цене нафте у свету? 
- Главни разлог који је утицао на умањење цене нафте на светском тржишту су открића нафте на територији Северне Америке. Велике количине нафте долазе из Канаде, а такође и из САД. То је највећи утицај који су до сада САД имале на цену нафте. Смањене су цене, и то је довело до смањења цена широм света, што је довело Саудијску Арабију у много тежи положај. Осим тога, америчка политика и војне акције су имале велики утицај на цену нафте, посебно америчка акција у Ираку.

о Ускоро ће бити обележена 21. годишњица "Олује" у Хрватској. Зашто су САД дозволиле етничко чишћење Срба у Хрватској и зашто нико није кажњен за то?

- Године 1995. видели смо како се хрватска армија припрема да нападне Крајину. Када се то догодило, нисмо знали колико далеко ће то све отићи, и када су били на пола пута од напада, америчка влада их је упозорила да би требало да се зауставе. Нико није кажњен, зато што нико није признао ни оценио тај чин као етничко чишћење. Постоје многи људи на Западу који тврде да то није етничко чишћење, што је смешно, јер то управо и јесте.

* Како оцењујете рад Хашког трибунала?

- Концепт Хашког трибунала потпуно је погрешан. Било би много боље да се суђења одржавају у земљама где су се сукоби и одвијали. У Хагу су откривени извесни злочини, неки су докази игнорисани. Мислим да у Хагу има превише Срба.

* Колики је амерички утицај на Космету?

- Политика Америке према КиМ се није мењала од 1999. године, што значи да Администрација сматра да би Косово требало да буде признато као независна држава. Наравно да то није једноставно за Србе, па је проблем Косова постао веома компликован за српску владу.

* Како данас гледате на 1999. годину и НАТО бомбардовање СРЈ?

- То зависи од тога с ким разговарате. Ако бисте питали људе у америчкој администрацији, већина њих би рекла да су тако морали да реагују. Према мом мишљену, постојали су други начини. Много је грешака тада направљено, бомбардовање је могло да се избегне.

* Да ли имате сазнања о евентуалним терористичким активностима на Балкану?

- То је проблем који се увећава и постаје веома тежак, и на који је недавно указао и "Њујорк тајмс" објавивши чланак о исламским екстеремистима на Косову и Метохији. Ради се, пре свега, о утицају вехабизма на Космету. На том простору постоје многобројне заједнице, па се не искључује још већи утицај радикалних исламиста. Посебна опасност је и веза између организованог криминала и тероризма, па када се томе дода и чињеница да је Балкан транзитно подручје, то нам онда прилично отежава посао.

* Да ли постоји бојазан од напада Исламске државе?

- Могуће је, мада мислим да су мете ИД и Ал каиде неке потпуно друге локације, попут Париза, Брисела, Лондона или Берлина.

* Да ли бисте с данашње тачке гледишта нешто мењали у свом деловању током вашег рада на Балкану?

- Током мог рада деведесетих бих тражио све могуће начине да се створе боље прилике за преговоре. Волео бих да смо могли више да урадимо и да су се сви више потрудили. Што се тиче мог рада данас, често говорим мојим сарадницима у Србији: Престаните да бринете шта ће рећи Вашингтон, шта ће рећи Брисел, они јесу важни и треба размотрити њихове захтеве, али мислите више о томе шта је за вас корисно, шта ви желите да постигнете. Стално ме питају шта Америка мисли о Србији? Шта можемо да учинимо да се свидимо Америци? Мислите на себе прво. Урадите оно што је добро за вас. Понекада реците "не" Бриселу и Вашингтону. Многи политичари у Србији ми кажу: "Ми смо мала и сиромашна земља, шта ми можемо да учинимо?" Постоји много тога што можете да учините. Вучић је урадио одличну ствар. Направио је баланс у односу са САД и Русијом.

БАЛКАН И СУПЕРСИЛЕ* КОЈИ су данас интереси САД и Русије на подручју Балкана? 
- За обе државе ће ово бити споредно место за деловање и интерес. После деведесетих званични интереси САД су завршени. Амерички интереси су сада на Блиском истоку. Исто то важи и за Русију, њихови интереси се не доводе у везу с Балканом.

* Да ли мислите да Србија треба да буде чланица НАТО-а?

- Не видим разлог зашто би Србија постала чланица НАТО-а, шта би то њој донело. Чланство изискује новац, постоји притисак да се купује оружје које долази из Америке и ЕУ које Србији није неопходно.

* Како оцењујете ситуацију у Црној Гори? Да ли ће постати чланица Алијансе?

- Да, сигурно ће се придружити. Не знам шта ће им то донети, али они ће се свакако придружити НАТО-у.

* Да ли сматрате да су подаци које износе Едвард Сноуден и Џулијан Асанж тачни?

- Колико знам, јесу. Нисам имао прилике све да их погледам. Они скидају информације са интернета и то су све званична документа, ја претпостављам да су тачна.

* Како је могуће да безбедносне службе САД направе пропуст и дозволе да такви подаци доспеју у јавност?

- Један од разлога је управо тај што су службе безбедности САД велике, у њима ради много људи. Запослени се очигледно не проверавају довољно. Када погледате Сноуденов досије и порекло, он није требало да буде запослен у безбедносној служби. Нажалост, овакве грешке се често дешавају. Људи не буду довољно добро испитани и проверени пре ступања у службу.

АМЕРИКАНЦИ ВОЛЕ ЂОКОВИЋА* ДА ли пратите тенис и игре најбољег тенисера на свету Новака Ђоковића? - Пратим тенис и веома волим Ђоковића. Он је популаран и вољен у Америци - каже Мејер, који је данас шеф Програма националне безбедности на Академији "Данијел Морган" у САД.

* Како оцењујете спољну политику потенцијалних америчких председника - Трампа, Хилари и Сандерса?

- Не верујем да Сандерс има озбиљне шансе да постане председник. Са Хилари ће бити углавном онако како већ јесте. Њен програм наслеђује политку Обаме, Била Клинтона. Она сматра да треба све исто да се настави, да се одрже исти односи, да се бори против тероризма. Са Трампом се ништа не зна. Ипак, схватио је да мора да промени свој приступ и да наступи смиреније, одмереније и професионалније. Ипак, с Трампом је веома тешко знати у ком правцу ће ићи његова спољна политка.

* Како видите односе САД и Русије у будућности?

- Иако ће односи бити тешки, није више време Хладног рата, најпре због тога што Русија није исто што и Совјетски Савез. Русија се сада опоравила од распада Совјетског Савеза. Путин је снажан лидер, који нам говори да их сада морамо озбиљно схватити и да ће нам показати да су сада веома моћни.

Када ће ноћ књиге да постане дан?

Одговор на ово питање је недвосмислен: никада! Па ни тада. Зашто?
Погледајте овај чланак

Четрнаеста Ноћ књиге 17. јуна у 26 градова у земљи и регионуNovostiOnline | 08. јун 2016. 13:10 | Коментара: 0У петак, 17. јуна у Лагуниним клубовима читалаца и књижарама Делфи од 17 сати до поноћи одржаће се четрнаеста регионална манифестација Ноћ књиге под покровитељством Еуробанк Србија

 У петак, 17. јуна у Лагуниним клубовима читалаца и књижарама Делфи од 17 сати до поноћи одржаће се четрнаеста регионална манифестација Ноћ књиге под покровитељством Еуробанк Србија.
Ово ће бити још једна прилика да се по најповољнијим ценама купе најновији светски хитови, књиге домаћих аутора, књиге за децу и друга издања. Попусти на Лагунина издања: за куповину једне књиге биће 25 одсто, за две књиге 30 одсто, за три књиге 35 одсто, а за четири и више књига 40 одсто. Попуст на страна издања биће 20 одсто, а наслови осталих издавача биће снижени до 20 одсто.Цене разноврсног гифт асортимана биће снижене за 10 одсто.Сви попусти моћи ће да се остваре и на сајту www.делфи.рс.У току Ноћи књиге члански попусти Лагуниног клуба читалаца и количински попусти неће се сабирати са акцијским, односно са попустима који ће важити само за Ноћ књиге.Пред читаоцима ће се наћи нова књига Светислава Басаре „Очај од нане“ и „Бајка“ Добрице Ћосића. Приче савремених српских писаца можете наћи у збиркама „Приче о Косову“ и „Орлови поново лете“ у оквиру Лагунине едиције „Таласи“.
Један од најтраженијих наслова у Ноћи књиге сигурно ће бити нова књига Јелене Бачић Алимпић, „Молитва за опроштај“. Након романа „Ноћ када су дошли сватови“ и „Књига успомена“, у завршници трилогије „Казна за грех“ пратимо даљу судбинучестите, лепе и образоване Емилије Нојбауер.

       Громопуцателни огласи! Што народ каже: тресла се гора. Све има цену!
       Јадно српско читатељство данашње!
       Да може устати из гроба Црњански! Исидора Секулић.
       То што нуде као неку повољност - то је .... немам речи... Какве то везе има са бољитком српске књижевности? Да ли је икад и игде била таква поплава и наметање и страње књиге и осредњих и "наметаних" писаца? То је очај сумануте транзиције, отровни чај балканске транзиције који никад не може бити душевни лек.
        Новински папир све трпи, а тек публицистичко огласна електроника! Погледајте ту силесију фотографија уз један прозаично пропагандни оглас тзв. данашњих издавача! ...
         Немам речи... понављам. Баш заиста ноћ, мркли мрак... Начекаће се праве књиге... овде, да сване дан....  - Б. Тук.

Гвожђе небеса

Бодеж Тутанкамона није с овог света Новости Онлине | 02. јун 2016. 18:32 | Откако је откривен 1925. порекло материјала овог бодежа је предмет расправа, а раније анализе дале су контроверзне резултате

Getty Images, onlinelibrary.wiley.com

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Археолози изнели опречне теорије о Тутанкамоновој гробници
• 
  Још нема потврде о скривеним одајама у Тутанкамоновој гробници

• Археолози открили две скривене одаје у Тутанкамоновој гробници
• Египат: Осморо пред судом због неуспешне поправке Тутанкамонове маске
• Инфрацрвени скеренер показао могућу скривену просторију

Италијански и египатски истраживачи заједно су анализирали сечивопронађено у саркофагу Тутанкамона, користећи преносни апарат за флуоресцентну спектрометрију.

Открили су да гвожђе коришћено за израду бодежа потиче од метеорита.

„Откако је откривен 1925. порекло материјала овог бодежа је предмет расправа, а раније анализе дале су контроверзне резултате“, пишуистраживачи у раду објављеном у „Meteoritics and Planetary Science“ .
Међутим, недавна анализа дефинитивно показује да је гвожђе „ванземаљског“ порекла.

Како су то открили?

Одао га је никл, објашњава Данијела Комели, научница која је радила на овом пројекту.

Наиме, док многи гвоздени артефакти имају максимално четири одсто никла у свом саставу, Тутанкамонова оштрицасадржи готово 11 одсто.

Осим тога, ту је и кобалт – око 0,58 одсто.

„Однос никла и кобалта у сечиву поклапа се са саставом метеорита“, каже Комели.
Истраживачи мисле и да знају од ког метеорита потиче материјал. Наиме, само један има тачнотакав однос никла и кобалта, а реч је о Каргу, откривеном 2000. на заравни западно од Александрије.
Истраживачи кажу да квалитет оштрице указује да су Египћани 14. века пре нове ере већ били искусни ковачи.

Осим тога, раније је утврђено да је древни народ већ знао да поједини материјали не потичу саЗемље, а метеорите су називали „гвожђем небеса“. 

Извор nweser / b92.net  (Преузет чланак)

КОМИСИЈА Министарства културе за овогодишњи откуп књига за јавне библиотеке објавила је данас спискове са изабраним делима. Конкурисала су 223 домаћа издавача, са 3.181 насловом, а стручни жири се определио за 1.982 књиге из продукције 179 кућа

Рампа за списатељице .... /  Б. ЂОРЂЕВИЋ | 01. јун 2016. 20:01 | Објављен списак књига које ће се откупљивати за библиотеке. Одбијена дела Јелене Бачић, Весне Дедић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Драган Бошковић: Књиге су данас наша савест
• 
  Лагуна у друштву најбољих светских издавачких кућа

• Новости и Лагуна поклањају: Неиспричана прича о Жаклини; познати добитници
• Лагуна у најужем избору за Награду за издавача године у Лондону
• Новости и Лагуна поклањају: „Купохоличарка спасава ствар”. Познати добитници

КОМИСИЈА Министарства културе за овогодишњи откуп књига за јавне библиотеке објавила је данас спискове са изабраним делима. Конкурисала су 223 домаћа издавача, са 3.181 насловом, а стручни жири се определио за 1.982 књиге из продукције 179 кућа.Приметно је да се овога пута чланови комисије за откуп (којом је председавао историчар Милош Ковић) нису руководили само најширим укусом публике, што је била једна од највећих замерки ранијих избора. Са списка предложених књига изостављен је роман Јелене Бачић Алимпић "Казна за грех - Ноћ када су дошли сватови", први део трилогије, дело које је прошле године обарало све рекорде читаности и тиража код нас.

Нема ни књига хит списатељица Весне Дедић и Иване Кузмановић, као ни љубића славне Данијеле Стил, Норе Робертс, Аманде Квик... Чуди, међутим, да у библиотекама неће бити ни дела Вука Драшковића "Исусови мемоари", као ни збирке Лазара Ристовског "Једноставне приче".

- То је срамна одлука коју је донео политички анимозитет комисије према мени и теми романа - каже за "Новости" Вук Драшковић. - Роман је прича о злочинима српских служби безбедности над цивилима у ратовима у Хрватској и БиХ и није подобна за квази патриоте.

НАЈВИШЕ "ЛАГУНИНИХ" НАСЛОВАОД чак 303 наслова, колико је предложила "Лагуна", комисија је на листу ставила 113. "Вулкану" је од 218 књига изабрано 83, "Службеном гласнику" од 129 књига - 106. "Пчелици" је од 107 одбијено само шест, Завод за уџбенике од 86 наслова на листи има 58, "Дерета" је од 73 стигла до 59... "Агора" је понудила 27 књига, "Архипелаг" - 37, "Боока" - 19, и прошло је све, док је "Геопоетици" од 47 одбијена само једна.

Драшковић напомиње да ова одлука ипак не смањује читаност нити велики тираж његових романа.

Овим одабиром комисије завршен је тек први круг, увек неизвесног надметања наших издавача да за своје наслове обезбеде место на полицама библиотека и за то добију паре из државне касе. Сада су на потезу библиотекари, који ће се до 6. јуна опредељивати за оно што сматрају атрактивним за читаоце. Тек тада ће се знати прави резултат конкурса и позиција културне лествице.

Стезање каиша погодило је и ову област, па се прошлогодишња сума од 100 милиона за откуп, овога пута смањила на око 87,5 милиона динара. Издаваче више од беспарице брине да ли је оваква стратегија откупа добра, тачније да ли је библиотекарима дата превелика слобода избора. Ако се буду руководили принципом "шта људи највише траже", постоји опасност да држава финансира херц-романе и пуку забаву, а закине квалитетну прозу и поезију, али и научну литературу.

- Ово још ништа не значи. Видећемо шта ће и колико библиотеке тражити - каже, за "Новости", Ненад Шапоња, писац и главни уредник зрењанинске "Агоре". - Држава би откупом морала да стимулише издаваче да објављују некомерцијалне ствари, неке велике светске песнике, на пример. Комисија министарства би, такође, требало да одреди које књиге морају да уђу у све српске библиотеке.

ОДАБРАНА И ДЕЛА "НОВОСТИ"КОМПАНИЈА "Новости" предложила је четири своја наслова, и комисија их је одобрила. Реч је о мемоарима Мире Марковић "Било је то овако", књизи Зорана Љ. Николића "БГ приче", делу Душанке Бојичић "Буквар понашања у цркви" и "Српским народним бајкама".

Други проблем са откупом, по његовим речима, јесте у томе што се обавља једном годишње:

- Тако се сада жирирају неке књиге које су објављене у јануару или фебруару 2015. То значи да читаоци чекају годину и по дана на могућност да је позајме из библиотеке, а исто толико и издавачи на новац који би их подстакао да наставе даље. У Хрватској се откуп обавља три пута годишње, уз дупло више пара.

Незадовољних, међутим, има и после прве рунде. Издавачкој кући "Паладин", коју води и уређује писац Горан Скробоња, одбијена су сва четири предлога, међу којима је и специјално издање "Rubber soul project", јединствени омаж "Битлсима". Ово дело чине две књиге, два ЦД-а и ДВД са филмом Динка Туцаковића о вишедеценијском пројекту у коме учествује и чувени Растко Ћирић.

- Нелогично је и да није прошао други део читаног романа Роберта Р. Макамона "Вучји сат", јер је прошле године прихваћен први део - каже нам Скробоња.
__________________________________________

ДВА  КОМЕНТАРА УЗ ОВАЈ ЧЛАНАК

Дража 01. јун 2016. 21:58 #4081954

А зашто они лепо не поклоне своје књиге библиотекама? То је најмање што могу да учине а уједно и себи чине услугу стављајући своја дела на располагање великом кругу читалаца.

Cameo 01. јун 2016. 21:53 #4081942

U ovome je jako teško odrediti granicu. Sa jedne strane treba ljudima omogućiti knjige koje ih najviše privlače, a onda će možda početi i druge knjige da čitaju i pozajmljuju iz biblioteke. Jednako tako, negde treba staviti granicu i reći šta jeste a šta nije za biblioteku. Problem je što knjiga jednog dobitnika nobelove, kao što je Ljosa sa knjigom "Avanture nevaljale devojčice" uđe u biblioteke, a samo delo nije ništa bolje od romana Jelene Bačić koje se na tim istim policama neće naći. 

Годину дана касније, у поводу додељивања књижевних награда у Србији...Правда је спора, али је - верујем - и достижна?

„Драги Мирославе Лукићу,

Хоћу само да изразим своју радост и неку врсту ганутости, када сам прочитала у „Билтену ЗАВЕТИНА“  да сте Ви добитник највише награде „Српске духовне академије“ – књижевне награде „Раваничанин 1“ – награде за животгно дело; мило ми беше око срца и унесе ми наду и веру у светлију будућност да још постоје они који имају уши да чују и очи да виде, те препознаше да сте ви тај духовни Светионик. / Од срца Вам честитам и желим да још дуго у здрављу и миру поживите и стварате. / Заувек Ваш пријатељ , Соња“  (4. јуна 2015)
Сличних, овако срдачних, честитки, стигло је двадесетак  (из Сомбора, Апатина, Ниша, Прокупља, Врања, Крагујевца, Прибоја, Пријепоља, Књажевца, Пожаревца, из Швајцарске, Немачке, Француске, Канаде -Торонта). Међу пријатељима, који су ми се јавили тим поводом, није било ни једног добитника ове награде, осим песника Мирослава Тодоровића. Номинално, како  пише у повељи „Српске духовне академије“, то је „признање за трајан допринос српској књижевности, духовности, култури и националној баштини“. 

....

Српска духовна академија, као и Српска академија јаука, појавиле су се, дакле, у то  млађе дрвено доба, као нека врста – отпора, одбране, чежње за нечим  другим, и друкчијим од наметнутог, важећег – доба тзв. дрвених адвоката, дрвене демократије, труле дрвенарије једноумља. Србија, или тачније Моравска Србија, окренута Богу, искону, Морави, тајнама Јухора, и дубљим истинама, ширим од деведесет и девет Морава, сишла је из ћорсокака на пут предака, српских сељака . У Србији се последњих деценија  додељивало на стотине награда и унапред се знало коме ће бити додељене. Једно је било записано у тзв дрвеним правилницима  за додељивање тих награда, а додељивало се по сасвим другим незаписаним аршинима! И сасвим је било природно и легитимно да се у тој зачараној шуми иделогијом и милошћу власти успостављених награда, појаве и неке друкчије, рецимо, „Дрво живота“ , „Амблем тајног писма света“,  „Госпођин вир“, „Карађорђева Повеља“, „Раваничанин“, „Хрисовуља“ – корективне награде српске књижевности. Барем их ја тако видим.

Те награде се не додељују по сваку цену – додељују се само онда када има довољно разлога за то. 

Због чега су се додељивале две најмлађе српске књижевне анграде: Амблем тајног писма света и Госпођин вир? Тачније – не коме, него чему су додељиване?

Безданој  књижевности! - Бездана уметност?Да ли у нашој култури и литератури има правих одговора на ово питање? Тај израз «бездана уметност» први је употребио код нас један песник, средином 20. века, пишући о уметности јапанског дрвореза, као зналац и есејист... Било је то пред сам крај живота тога песника, узгред буди речено, који се у најбољим својим песничким остварењима нагињао над бездане уметности. Други један мислилац пишући о круговима, вели: «Око је први круг, а хоризонт, коме оно даје облик, други.Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света...» Емерсон, јер о томе мислиоцу је реч, одгонетајући загонетку многоструког значења пра-лика круга тражио је и доказао другу аналогију:»да се сваки рад да надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамо истину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина». 

   Оснивачи Српске академије јаука и Српске духовне академије, следили су тај – како Емерсон вели -  највиши амблем тајног писма света,  ратујући са седмоглавом немани, аждајом, верујући да на хумусу ништа не може закржљати: Од првог удисаја све расте у висину / На хумусу мора се срце срцу допадати / Друкчије лепоте нема...На хумусу слобода не може нестати / Чува је и биљка и зверка и човек / Око је аспирин небу  / Први лек / Овде се може само срце срцу предати / Друкчије предаје нема...

Заиста, песник и председник Српске духовне академије Мирослав Димитријевић одавно је надвисио атаре  и града Ђерђелина и родне Рашевице,  верујући да је слобода златни спруд, шири од стодеведесет и девет Морава!

Са тог златног спруда, усред Рашевице, подно јухорског горја, ниче, чини ми се, и  још једно чудо: Архив у оснивању, архив за Ђерђелин, у дому  предака, честитих сељака, добрих људи од добре клице: где врата не шкрипе никада узалуд: отворите ту капију и уграбите од своје историје и оно познато и нарочито оно непознато...

Те три  ствари, о којима се у Србији врло мало зна,  повезао је својом личношћу један песник и оснивач, дубоке вере који зна да најдубља мудрост свог ђавола дави, и који доказује  да на храбром тлу ништа не може закржљати, што никне у срцу и у глави.

Ако ништа друго, највиша књижевна награда Српске духовне академије повезује наизглед немогуће, далеко и различито; недовољно осветљено. Упркос постојању толиких књижевних часописа, књижевних друштава, телевизија, штампе, интернета, саобраћаја, аутопутева, западна Србија не познаје источну, северна јужну, Војводина  Моравску Србију, градове Србије не занимају села;  слаба је комуникација равница и планина Србије.  Србија је обузета апатијом налик на агонију; а Србији је потребно свуда - агон, борба и отпор, обнова и рад. Српска духовна академија и (будући) архив Ђерђелин су пламичци, лампа која светли. Са висине Јухора гледано, из амбиса Ђерђелина или из Српске академије јаука, оглашава се кроз писмо Летописцу  наук вредан не само за Моравце и Параћинце, не налет „ немани фукаре и хуља“, већ,  „та доброта што из срца суља / Одрасла на проји и зрну пасуља // Благом пребогати – а преслаби умом / Ките се демоном вештицом и чумом // Хтели би и Дух да ставе у ропство / Али то им не да Господње Господство// слободно и ово у вечност запиши: / Сваки нам је Србин и од звезда виши // Питасмо и Теслу где је нама место / а он одговори – баш тамо где јесемо“.

На почетку књижевне каријере, 1969. године, као матуранту гимназије, доделили су ми на  југословенском књижевном конкурсу листа  „Борба“ и Фонда младих талената прву награду за поезију – једногодишњу студијску стипендију  за журналистику на једном од америчких универзитета. Више од педесет година пишем, објављујем, али  књижевне награде су ме заобилазиле, осим „Карађорђеве Повеље“ – пре неколико година. Оцењивали су ме колеге које лично нисам познавао, као уосталом и чланове жирија Српске духовне академије, које сам упознао тек на додели те награде. Тој награди су се обрадовали, чини ми се, много више моји знани и незнани пријатељи, као песник Соња Ковачевић, коју такође лично нисам срео и упознао. Најпоузданија познанства, која су се временом претворила и у дубља пријатељства беху баш она која су отпочела неком од мојих књига, песама, романа, есеја. Ово признање је посвећено и таквим пријатељима, садашњим и будућим. Њиховој вери у то да су чуда могућа.

     У Београду, 7. јуна 2015.

На дан Трећег обретења главе Св. Јована Крститеља

(Петрове покладе)                                                                                                                              Бела Тукадруз (алиас М. Лукић)

Овако говори Раде Бакрачевић, инжењер из Марибора, председник Српског културног друштва Штајерска заједница и аутор филма “Путевима православља” ...

   Да Европа прихвати Србе  / Марко ЛОПУШИНА | 26. април 2016. 13:14 | Раде Бакрачевић снимио филм “Путевима православља” о СПЦ, намењен западном тржишту. Циљ ми је да први на европским ТВ прикажем значај српских манастира и православне духовности

Бакрачевић на снимању филма

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Филм о италијанским добровољцима: Седморица са Дрине
• 
  Поделе и на југу Африке: Три Србина, две цркве

• Артемијева катакомба ради и на југу Африке!
• Мафија држи ауторска права
• Никанор o оптужбама свештеника: Циљ је моја смена

ЗБОГ похода радикалних исламиста на Стари континент и урушавања западног хришћанства, због моралне и економске кризе богатих земаља, православље као најискренија и најчистија вера привлачи све више пажње свих верника и веродостојника у свету. Урадио сам документарни филм “Путевима православља”, са циљем да први на европским телевизијским станицама прикажем историјску вредност српских манастира и православне духовности.

Овако говори Раде Бакрачевић, инжењер из Марибора, председник Српског културног друштва Штајерска заједница и аутор филма “Путевима православља” о овој хришћанској вери и Српској православној цркви, који је, како каже, намењен православном свету и јавности на Западу. Бакрачевић се налази у Београду, где се са патријархом Иринејом договара о свечаој премијери овог филма.

- Његова светост патријарх Иринеј ми је дао благослов за снимање документарног филма по свим православним храмовима, који су баштина српска и баштина читавог човечанства. Са екипом од двадесет чланова снимали смо и монтирали филм две године. Суфинансијери филма су Министарство културе и информисања Републике Србије и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП - каже Бакрачевић.

Овај инжењер, пореклом из Рашке, живи већ деценијама у Словенији, где успешно ради на развоју и очувању националног и културног идентитета Срба у Штајерској. Иницијатор је обнове српске цркве у Марибору, сарадње Срба из Словеније и Аустрије са Србима у отаџбини, и многобројних активности Срба из подунавских земаља.

Бакрачевић је у последње четири године урадио још два филма “Српска царска лавра манастир Хиландар на Светој Гори Атос” и први део “Путевима православља”, које је приказао у Србији, Словенији и Аустрији. У свом трећем филму “Путевима православља два” посветио је највише пажње крипти Храма Светог Саве у Београду, манастиру Жича, манастирима на Косову и Метохији, Конференцији православних представника из 45 држава, одржаној у Словенији и Састанак изасланика православних цркава, “Међународни Фонд јединства православних народа”, који је организовала Руска православна црква у Љубљани 2015. године.

ПРЕМИЈЕРА У МАЈУКако смо сазнали, премијера филма “Путевима православља” ће бити у крипти Храма Светог Саве у Београду крајем маја. Потом су предвиђена приказивања у Зрењанину, Сремским Карловцима, Краљеву, манастиру Жича, Љубљани, Марибору, Крању, Бечу, Лондону и Москви.

- Православље јача, уједињује се и шири. Све више је православних у САД и Јужној Америци. Са повећањем броја верника и храмова јача и православни дух. Томе треба да допринесе и ширење истине о снази српског народа и Српске православне цркве која делује у стотину држава света - говори Раде Бакрачевић, који у свом филму ексклузивно први пут приказује икону Богородице Тројеручице из Свете царске лавре манастира Хиландара.

Ова света икона је први пут после 800 година забране изнесена из манастира Хиландара, ношена бродом до Солуна и онда уз пратњу више стотина војника, полицајаца, свештеника из целог света и огромног броја верника пренесена у цркву Светог Димитрија у Солуну. Ту је постављена на главни иконостас, да су је могли целивати верници из целог света. Тај део филма ће бити први пут приказан светској јавности.

Патријарх Иринеј и Раде Бакрачевић

- Копије филма ћу предати патријарху Иринеју, игуману Методију, Храму Светог Саве, православним црквама и манастирима, универзитетским библиотекама у Словенији, српским друштвима и амбасадама, а наравно и свим српским министарствима у Београду и свим медијским кућама у Србији и Европи - говори Бакрачевић о својим плановима после београдске премијере.

ТРИ ПАТРИЈАРХА

У овом документарном филму, који траје 90 минута, приказани су патријарх руски Кирил, патријарх цариградски Вартоломеј, патријарх српски Иринеј, игуман Методије из манастира Хиландар, владика бечки Андреј, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, покојни митрополит Јован и још 60 епископа и свештеника.

Да Европа прихвати Србе