ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

четвртак, 13. октобар 2016.

Чега све нема у коментарима уз вест о додели Нобелове награде за књижевност Бобу Дилану!



Не само да овога пута није био међу фаворитима, иако је у конкуренцији упорно опстајао већ годинама, већ је његова победа шокантна због тога што је реч о песнику који долази из музичког света...
Дилан је иначе једини кантаутор који је добио Нобелову награду и први Американац који је после Тони Морисон, награђене 1993. године, добио ово признање.
Дајући информацију о награђеном, Сара Данијус, стални секретар Шведске академије, поручила је да се нада да академији неће бити упућене критике због овог избора.
Нобелов комитет овенчао је Боба Дилана престижним признањем с образложењем да је „створио нови поетски израз у оквиру велике америчке традиције кантаутора”.
– Времена се мењају – изјавила је Сара Данијус поредећи Диланове песме са стваралаштвом Хомера и Сафпо.
– Ако се осврнемо на претходних 5000 година и дођемо до Хомера и Сапфо, увидећемо да су они стварали поезију предвиђену за извођење на начин на који то сада чини Боб Дилан. И даље с уживањем читамо Хомера и Сапфо, а можемо и треба да читамо и Дилана. Наравно да он заслужује признање, он је велики песник енглеског говорног подручја. Током 54 године траје, обнављајући се непрестано, додала је Сара Данијус, истакавши да је и упркос Дилановом сликовитом размишљању, умећу састављања рима и рефрена, ипак лично увек била обожаватељка Боувија.
Став је Шведске академије да Дилан има статус иконе и да је његов утицај на савремену музику дубок. Пер Вестберг, члан Шведске академије, додао је: „Он је вероватно највећи живи песник”, а понадао се да ће традиционално предавање које лауреати Нобелове награде држе у Стокхолму у ствари бити концерт.
(извор: Политика)
Спорна Диланова изјава о Хрватима
Боб Дилан је избегао казну у Француској, по тужби хрватске дијаспоре, због контроверзне изјаве о Хрватима у магазину „Ролинг стоун”, када је рекао да „Афроамериканци могу да осете расисту баш као што Јевреји могу нацисту, а Срби Хрвата”. Издавач француског издања часописа „Ролинг стоун” Мишел Бирнбаум на суду се бранио тврдњом да је Дилан уметник и песник и да су његове речи, па и оне у спорном интервјуу, једна врста поезије, док се његов адвокат позвао, између осталог, и на пресуду хашког трибунала по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид. Бирнбаум је открио да је Иво Јосиповић, док је био председник Хрватске, покушао да наговори Дилана да дође на разговор и да се или извини или некако другачије изглади спорну изјаву. Бирнбаум је додао да је и он требало да буде позван на тај састанак, али је Дилан одбио да у томе учествује.
_______________
    КОМЕНТАРИ
    liberatпре 2 сата
Anglosaksonska, ili recimo skandinavska opsednutost Amerikancima, dokazuje da Nobelove nagrade gube smisao, naročito ona za mir. Pa zato nije i čudno da Bob Dilan dobije nagradu, mada je po struci muzičar i pesnik ako ćemo tako reći. Sigurno je bilo još boljih kandidata, ali je prevagnula ukratko opčinjenost američkom imperijom.....a znamo kako je nobelovac za mir zvan Obama napravio nekoliko novih ratova, sankcija i slično......
Tomislav Kпре 3 сата
U komentarina se izdvajaju dva motiva: miješanje razina kultura, popularne i "visoke", elitne, kao i moraliziranje. Velika književna djela često su posve amoralna
(Boccaccio, Chaucer), ili morala teško spojljivog s bilo čim prihvatljivim modernom "prosvijećenom" sekularnom duhu (Homer, Eshil, Milton, Goethe). Drugo je kaos u kriterijima: na žalost, velika trajna kultura ne samo da nije za svakoga; nije ni za golemu većinu pismenih. Istina, neki značajni pisci su čitani i popularni (Greene, Hemingway, Camus), no to je iznimka- a i to je boranija za Musila i Brocha. A i za priznate autore- nisu isto vrhunski (Dante, Shakespeare, Dostojevski, Tolstoj, Proust), veliki (Flaubert, Mann, Faulkner) i dobri (Camus, Verga, Svevo) pisci. Grieg i Bruckner nisu u rangu Bacha i Beethovena. Dylan je dobar kantautor, no misliti da su njegove pjesme u rangu Frostovih, Harta Cranea ili Ashberryja- to je apsurd. Ako im je do nagrade velikom američkom živom piscu, nema većeg od Cormaca McCarthyja.
Баба Калинапре око један сат
Дивни су прикази, или коментари, интелектуалних наображених громада чије су пресуде беспоговорне: "nema većeg od..." Госпон К је већи, јачи, ауторитативнији од Нобеловог комитета (па он зна да nema većeg od...). Задивљујуће је и то да такав јадан став има гласова са препоруком. Туга.
Dusan Martinovicпре 3 сата Cestitam g-dine Robert Allen Zimerman Vasi preci i moji umirali su od istih. Tako ste elokventno opisali Hrvate. Koliko znam bili su "tropa" na sudu. G-din Ministre kulture molim da ga pozovete u posetu da moj Beograd uvelica jos jedan velikan koji voli Srbe. Bravo Bobby Dusan Martinoivc B.Sc M.Sc MBA P.Eng 
Blowing in the windпре 4 сата Награда је заслужено додељена Бобу Дилану. Он је првенствено песник, а поезија је, колико знам, књижевни род. Да је госпођа В. Огњеновић свесна шта је рекла никада то не би учинила. Овом непромишљеном изјавом само је показала: своју необавештеност, злобу, комплекс више вредности и склоност ка понижавању наших истакнутих уметника (M. Бајагић, Г. Бреговића) чији рад се ни по чему не може упоређивати са Дилановим. Мало је рећи да то није лепо.  
Перивоје Поповићпре 5 сати НОБЕЛОВА НАГРАДА КЊИЖЕВНОСТ америчком пјевачу и ТЕКСТОПИСЦУ, мора да је неслана шала!? Ако је истина, онда је неко грдно осрамотио и понизио свету тајну поезије. Недостојно! 
Milojkoпре 5 сати Gdja Ognjenovic verovatno nije upucena u Dilanovu poeziju, ili smatra da Bajagina i Bregina limunada zasluzuju pomena. Dzoni Stulic je jedini koji bi mogao da ima tezinu sa ovih prostora... 
ProPolitikin Hrvatпре 6 сати Nek smo mi uporedili Dilana sa Bajagom, Bregovicem, Majkl Dzeksonom, Suzanom Mancic, nekom Marijanom Mateus, to sto se umjetnik kroz svoju poeziju 50 godina bori protiv ovozemaljskog zla, koga to briga.  
Велики Блекпре 6 сати Слушао сам Диланову музику,слушам је и данас,читао "Хронике" које су изузетно дјело али мислим да је ова одлука Нобеловог комитета погрешна. Он је увијек првенствено био музичар а онда поета. Уосталом многи књижевници који су заслужили Нобелову награду нису је добили. Неки нису више живи као Умберто Еко а учињена је неправда према њима. Свака част господину Дилану за оно што је учинио у музици,промијенио је музику 20. вијека,али мислим да Нобелову награду није заслужио. Ону за мир можда (више од Обаме) али за књижевност не. 
Lajaviпре 4 сата Oprostite, ali ne bih se složio sa vama. Dilan je prilično loš pevač, muzika mu je osrednja, ali su mu tekstovi genijalni. Ukupan utisak je vrhunski za šta su tekstovi najzaslužniji. Ovako uticajni autori izuzetno su retki. Čestitke matori, zaslužio si. Sad navijam za Koena. 
Bahamut with 50 red eyesпре 6 сати Mali dodatak : masa "intelektualaca"tj onih koji to nisu,jer za to nije dovoljno samo imati akademsko zvanje,prati knjizevnu modu.Za njih su imena Koelja ili Murakamija nesto shto zvuci in i misle da su samo oni za Nobela,a kad ih pitate shta su procitali od njih..tajac.Na zalost,prosle godine sam video i fotografisao top listu bestselera srpskih citalaca i to u knjizari jednog super eminentnog izdavaca.U prva 4 su : Bacic-Alimpic,M.Mateus,I.Bjelica i od nekud zalutali Koeljo !!?? I shta vise reci? Jedino...bravo Dilan,zasluzio si! 
Bora Juhaпре 7 сати Sada ce poneki narodni guslar da pocrni ili pozeleni od zavisti. Ovo je pravi atak na turbo-folk!!!
književni prevodilacпре 7 сати  Veoma zanimljivo da se prva oglasila gospođa Vida Ognjenović, doživotni predsednik PENa a za njom i Gojko Božović. Ako je već toliko moćna, kao što misli da jeste, mogla je da predloži Bajagu za Nobela, kad već nije po pravilima mogla samu sebe. Bajaga je odličan pesnik, a ovom odlukom Nobelov komitet jeste možda šokirao javnost, ali u pozitivnom smislu. Zaista je bilo i previše nagrada koje su dodeljivane po principima dnevne politike, ili su otišle u pogrešno vreme, u pogrešne ruke, nekim piscima koje niko vise ne bi čitao. I mada vise volim Koena, Dilan je jedini do sada književni nobelovac koji ume da peva, i ne mora ni da smišlja besedu za Stokholm, dovoljno je da izađe i otpeva neku od svojih antologijskih pesama. Ne vidim u njima ništa što bi bilo "skaredno", uvredljivo, naprotiv, bolje da mladi ljudi, koji knjige uglavnom ne čitaju, slušaju makar muziku Boba Dilana, inače čoveka čija biografija ničim nije "umrljana". 
Vladimir Mihajlović пре 7 сати Mislim da je ispod svakog nivoa odgovornog novinarstva, banalizovati Boba Dylana svrstavajući ga u domen pop muzike. Njegovo stvaralaštvo daleko prevazilazi takve proste odrednice, bilo što se tiče njegovog poetskog ili muzičkog izraza. Takođe je krajnje malograđanski ovako nipodaštavati njegov rad kao što je učinila gospođa Vida Ognjanović. To više govori o njenoj kulturi nego o Bobu Dylanu. Iskreno, nisam siguran da je trebalo da dobije ovu nagradu jer je, može se tvrditi, bilo drugih američkih pisaca koji su svojim radom nešto više zadužili svetsku književnost (Don Delillo, na primer), ali odluka je ipak donekle opravdana jer je bilo poetskih laurata koji su nagradu manje zaslužili od gospodina Zimmermana.
superпре 8 сатиCestitke, a samo zamisljam kakvo je slavlje u Hrvatskoj 
Bobaпре 8 сати Samo vi pametnjakovići komentarišite. Gde su vaša dela. On je uzeo skoro milion dolara a vi pričajte da se vidi da ste živi. Briga njga za tamo neku Vidu Ognjenović i Gojka Božovića nikad nije ni čuo za njih ali oni za njega jesu. Ceo svet je čuo za njega.   --- - - --

Нема коментара:

Постави коментар

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић  ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ  ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194
1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више

Популарни постови

ПРЕПОРУКЕ (01)

планетарни књижарски излог заветина

MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.


Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.

БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003

ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.



Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више