ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

ИЗБОР


Повремени избор - Неазвисних издања

..
..

      = извор: из књиге Владимир Димитријевић:  Књиге од утробе
(Записи пропалог песника). - Лио, Горњи Милановац, 2014.

 * * *
 Писмо Ивана В. Лалића - Владимиру Димитријевићу

Београд, 26.XII 1988.
Драги Владимире,
Не бих могао да се мирне савести опростим од ове године, а да вам
не напишем ово писмо. Хтео сам да га напишем почетком октобра -
али ме је време, ћудљиво, још једном преварило - миц по миц... А
замишљам вас у униформи у Карловцу, граду у којем сам и ја носио
СМБ униформу, као питомац Школе резервних инжињеријских
официра, давно, давно... Премерио Козјачу пупком, у свим смеровима
руже ветрова... И писао књигу„Велика врата мора”. Да ли и ви сада
пишете књигу песама? Ако пишете, надам се да се крећете у простору
који сте назначили (наговестили) у „Преображењу Нарциса” или
„Успаванки” („Говор оплазине” је на опасној граници где језик прети
да се отме контроли песника; а језик је, као ватра и вода, добар слуга
и лош господар...). Свакако, надам се да не пишете на енглеском;
Thinking about Summer Birds is a lousy poem indeed; it s even lоusy
English... За вашу утеху: и ја сам правио такве lousy покушаје, на
енглеском, француском и немачком; најбоље је испала једна песма на
немачком, која је бедни пастиш Рилкеа... треба се држати свога језика
који је, како је то показао Даничићев превод Старог завета, језик ако
не неограничених, а оно неисцрпљених могућности.
Говорећи о преводима: Блејк је много крупан залогај. Ваш сам
превод доживео као једну радну верзију, као покушај - који обећава.
„Гавран” је занатски много боље савладан, то је препев који би се
могао и објавити; невоља је што постоје (до сада) два која су
објективно боља... Nevertheless, честитам (премда би неке ритмичке
неравнине требало изгладити - али ви то можете).
Кажете ми, у вашој другој карти из Карловца: „Јачи сам но кад сам
дошао.” Тако треба. Мислим да никад нисам био јачи него онда у
Карловцу, када сам свог командира чете тужио команданту батаљона
(и то бива - али врло ретко; спор је решио командант школе, који је
стао на моју страну; ипак, клоните се оваквих ситуација у које
вероватно може да упадне само лирски песник...). Све у свему, за мене
је Карловац био још један факултет, можда важнији од оног Правног,
положеног пре тога (безболно).
Желим вам све најбоље у 1989.
Срдачно,
Иван В. Лалић
рез.кап.ЈНА

стр. 109
 * * *

НА ИВИЦИ СМИСЛА
(Неколико маргиналија)
О „ПРОПАЛОМ ПЕСНИКУ”

Када је, мени драги и ауторативни, Милован Данојлић, прочитао, у
часопису „Људи говоре”, мој запис о преписци са Иваном В. Лалићем,
у коме сам себе именовао као „пропалог песника”, побунио се, и рекао
да не могу бити „пропали песник”; иако више не пишем стихове, моје
читање и разумевање стихова других показује да нисам далеко од
истинског поетског стварања. Наравно, поштујући његову
аргументацију, толико пута потврђену Данојлићевим делом, нисам
одустао од „инкримисане” синтагме. Зашто? Зато што осећам да сам
давно изгубио ону пелуд на прстима, које је било док сам и сам писао
стихове; од свега остала је чежња за непосредним изразом доступном
једино песнику, и та чежња се, полако претварала у огледе у овој
књизи. Песник у мени је пропао, огрубевши од стравне стварности у
којој се обрео човек краја 20. и почетка 21. века. Али, траг његове
„пропалости”, кроз натрули патос „века атомске технике и прашумске
етике” (Јустин Поповић) као да, макар понекад, засветлуца у речима
ових записа, скрханих огледалаца наше личне и народне судбине.

120.  стр


Нема коментара:

Постави коментар

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194

НОВО ВРЕМЕ (1941 - 1944) - Бојан Ђорђевић  ЛЕТОПИС КУЛТУРНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ  ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1941-194
1458. Успела приредба „Централе за хумор" : „Весело поподне" у Ко- ларчевој задужбини / Б. В. Б.(ранковић). - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. 1459. Срећан почетак рада Филијале позоришта Удружења глумаца. - Год. 4, бр. 1064 (уторак, 3. октобар 1944), стр. 2. Прва представа у новој сезони била је Зона Замфирова, и изведена је у сали биоскопа „Морава". Ово је била последња позоришна представа у Београду за време окупације, јер су одлуком немачких окупационих власти од 5. октобра забрањена сва јавна окупљања и све приредбе.

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године

Аукција романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, штампаног као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка.У аукцији могу – учествовати, на овој страници, како заинтересовани из Србије, и бивших југословенских република, тако и наши људи из расејања, са свих континената, али и странци и филантропи, који помажу тзв. непрофитно издаваштво. Започињемо са аукцијом романа “МИСТЕРИЈА САХАРИН по Филипу Сенковићу”, роману штампаном као рукопис 2005. године у 3 библиофилска примерка. -Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин.Том ценом и започињемо аукцију. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом.
Овде доносимо један одломак из споменутог дела --- видети више

ПРЕПОРУКЕ (01)

планетарни књижарски излог заветина

MOARA PARASITA: лице/Белатукадруз библиотека:АB OVO, Браничево, Пожаревац, 2012, стр.321, 21 цм - броширано са пластификацијом, ћирилица. цена 700,00 српских динара, плус поштански трошкови. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 630,00 дин.


Одломак из образложења за Недодељену награду: Постојало је лице и наличје Мoare parasite, наличје је штампано у Архиву у оснивању , 1-5; лице се у целини штампа први пут овде: то су углавном песме везанога стиха,песме из романа, часописа, бележница… Скоро непознате књижевној јавности, ловина вредна читања, јер је не толико леп колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – да је песник од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче….“ можемо прочитати негде при крају првог издања књиге Мoare parasite (стр.293 -294) Да се позабавимо укратко „Лицем“ MOARЕ PARASITЕ. Три четвртине ове књиге чине песме везанога стиха, које је Лукић писао од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. То су, поновимо, сасвим непознате песме овог песнике. Четврту четвртину ове књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза или по нашим књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту.
Те песме, везанога стиха, објављене у Лукићевим романима, главнина српске књижевне критике је заобилазила, да не употребимо адекватнији израз: игнорисала. Осим Миодрага Мркића.
„Лирска теорија зла Мирослава Лукића није баш чврсто уоквирена Богом, судбином, људским злом у себи – пише Мркић у својој књизи огледа „СЕНКЕ ТИШИНЕ“ (Београд, 2004), поводом Лукићевих „песама из романа“). Његова теорија је више условљена социјалним збивањима друге половине 20. века; стањем у уметничкој књижевности и човеком као друштвеним бићем. Није
категоричан у решавању проблема зла; мада се може рећи да је у неком Богочовеку, у неком хришћанском исходу цела ствар. Доста је, бар имплиците еклектичан став песника према злу. Мислим да такав став и мора бити с обзиром на релативност зла, условљеност, па лирска теорија, доктрина, мора бити еклектична. Ту је и народна религија, и свесно и несвесно присутне доктрине праваца упркос “вечном реализму”; присутне и идеолошке доктрине времена у коме песник живи. Не само доктрине идеологија, но и пракса живљења која је огрезла у обманама, у блудничкој лажи “светлих будућности” које живимо од
рођења као наше садашњости. Песник Лукић се не ослања у лирском тумачењу зла на слободну вољу. Више је зло тумачено условљеношћу. Нека реално – метафизичка дијалектика је у Лукићевим мерама, лирским кодексима, уставима. Зна се да су тумачења суштине зла различита у различитим религијама, мистикама, философијама. “Зло није један облик Бића, већ напросто један облик Не(бића)” „Рад на овом рукопису представља једну од мистерија преиспитивања живе традиције, савремене књижевности и алхемије. Три четвртине ове књиге чине песме везаног стиха, писаних од студентских дана до краја 20. века – и то су веродостојни, убедљиви каталози осујећености. сасвим непознате песме. Четврту четвртину књиге заузеле су песме Белатукадруза објављене у његовим романима, књигама проза, књижевним часописима, дневним новинама – први пут сабране на једном месту. Тај рад се поклопио са годинама када је српска књижевност опустошена смртима више од двадесетак писаца, међу којима су били и они које је, помало пристрасна, књижевна критика проглашавала највећим. Овај рукопис ништа од свега што је постојало у неком већ наметнутом хијерархијском низу, није узимао здраво за готово, јер и међу тзв. највећим песницима друге половине ХХ века постоје само недовршени опуси, подстицајни фрагменти,застајање на пола пута, недостатак снаге и воље да се заокружи властито Дело. Песме везаног стиха, песме из романа, часописа, бележница, до сада непознате књижевној јавности, ловина су вредна читања, не стога што је толико лепа колико веродостојан доказ – да парафразирамо Леца – песник је од почетка до краја ловио у потоку који кроз њега протиче.

БЕЛА ТУКАДРУЗ
LAS VILAJET
(АНОНИМНА ХРОНИКА)
Одабране песме 1993 – 2003

ЦИП – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821-163.41-1
ЛУКИЋ, Мирослав 1950 –
Las vilajet : (анонимна хроника) : одабране песме 1993 – 2003 / Белатукадруз; одабрао и поговор написао Душан Стојковић. – Центар за културу : Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, 2010…. – 232 стр.; 21 цм.



Библиотека Којекуде; књ. 3
Едиција Добитника Повеље Карађорђе (2009)
Цена 800, 00 дин. Са повлашћеним попустом од 10 % за купце целог Пакета: 720,00 дин
(Препорука:Анђелко Анушић )…Поезија Мирослава Лукића, као ретко којег песника данас, носи у себи све генеричке одлике истинског/исконског песничког творења, нешто од духа и даха, па и суптилне ангажованости старих мајстора, тврдих и оданих духовних веровника; поезија је то која слави и хули, пропитује, преиспитује и сумња, и у свим манифестацијама свога расвитног бића – увек је у потрази за метафизичком истином/истинама – хлебом и сољу свога самоопредмећења и самоостварења у новим „зорама света и историје које још нису свитале“, како би рекла Аница Савић-Ребац. Управо због те своје непресушне и непрестане креативности и свежине, са росним дахом језичких и поетских пропланака и висова, његова поезија је изазовна и инспиративна, захвална за посвећено читање и посвећене тумаче(ње), уколико су јој ови (тумачи) уопште потребни…видети више