Od sebe se najviše čuvaj, od drugih te može sačuvati anđeo čuvar

* *

 

 *  *

*  *

* *

 

 

"Знаш ли, бре, ти, фукаро, шта је српски сељак?!"

 

Препоручено

Slađana Stojadinović

29. мар. у 11:10

Зинат (Е, сад ћу свима да им ј*бем матер…)

Знаш ли, бре, ти, фукаро, шта је српски сељак?!

Аристократија!

Чисто племство испод оно блата, зноја, муке, прст дебелих бора…

И, то не било који прст. Не овај нејаки што се преломи на шта теже од шољице кафе већ сељачки прст!

Квргав, отекао, испуцао…онај на који се сломила и секира и чекић, онај о који камен помодри кад удари, е тај прст и толико дебела бора.

Племство, јашта, море!

Жуљеви, под ноктима, псовке, клетве, здравице, добродошлице и сиктеруше- све врца од плаве крви.

Нема већег господина од српскога сељака, па и кад га нужда потера на сред њиве, кад се испиша у крај тарабе, кад се лесковим листом обрише, кад удари шаком о сто па попуцају жуљеви и шикне плава, најплавља крв…

Знаш ли, бре, фукаро, кад се тај господин с мраком довуче кући носећ себе ко три јутра кошње, па пљусне ладне воде за врат, кроз косу и низ лице шта се сјури, седне за сто и ћутке наточи мученицу.

Гледа у чашицу и не отпија.

Гледа, ћути, гледа, ћути, а ракији се стресу колена, само што не заплаче. Три пут умре и васкрсне у тој чашици, све чекајући…

Седе за столом жена и деца, и они гледају и ћуте.

Ћути и стока и живина, и сеоска псета, ћути месец, ћути и тишина, бре, васељена ћути и чека…

Е, кад се сви добро начекају тад сељак покоси ону чашицу, сјури премрлу ракију низ грло, тресне је о астал ко да клепалом позива на молитву и просеје кроз пукле усне: „Е, сад ћу свима да им јебем матер“!

Такав ти је српски сељак, фукаро!

Племство што се стиче у трену кад саспе мученицу себи живоме за душу!

Жали сељак стоку и живину и летину, али себе не!

Жали сирочад и удовицу што их жив а прежаљен гледа, али себе не!

Жали и душмана, али себе не!

То ти је срски сељак!

Придигне се полако, не жури нигде, нико још није утекао српскоме сељаку, па распрегне рала с волова и упрегне топове.

Има кад да се пооре, ваља у смрт похитати. Пре росе и слане.

Нема шта он ту да објашњава удовици и сирочићима, иде па кад се не врати…

Чије год кости да им донесу да их сахране као најрођеније!

И његове ће они којима западну.

Кост је кост, српски сељак је српки сељак, земља је земља…

Опело свакоме једнако, ракија свака љута, једнако се плава крв црвени…

Такав ти је мој српски сељак, па ти види хоћеш ли га наљутити да распрегне волове и да ти се мајке мајчине надозива..?

Једно рухо за сахрану, да метну оне кости у њега, и једно за њиву и јуриш- племство, него шта!

Презује чарапе, навуче оне вунене са шаркама да ако га по њима познају, тресне шајкачи два- три пута о шаку, ил шпорет, да зазелени, принесу му сирочад крваве опанке од ђеда, удовица на брзину спакује у торбак врућ хлеба, тврда сира и меке ракије, па ајде док се не видимо…

То ти је, бедо, српски сељак!

Деци оставља што је наследио: нешто њиве и ливада, икону, образ и име.

Истим се именом зову и ђед и отац и он и син.

Нико га се дуго није наносио па да ако се једној генерацији посрећи да се запати дуже, ако не- понеће га оно сироче у колевци…

Пољуби жену у чело, децу у косу, икону у руке и скуте, довратак и полако затвори за собом, никад српски сељак не залупи врата- дом је манастир.

Тако нагиздан за вечност, опасан и упасан, обиђе и намири стоку, стане на гувно да догледа докле су му гробови у јуришу стигли, упре на леђа све крствове рода свог па потера волове…

То ти је мој Србин, сељак- размакне ноћ оним ручердама па само право гази. Зна он куда ће, не бој се, што више крваре опанци- туда ће.

Џаба се шанчиш, душмане, то себи гроб копаш, од српскога сељака нико утекао није!

Убијеш му волове а он упрегне топове на себе па- јуриш!

Понесе крстове палих- па јуриш још жешће!

Пуцај, залуду ти и то, будало! Знаш ли, бре, која је мука тукла и штавила ту кожу?!

Прст боре дубоке, а под њима још читава шака дебело!

Гром да удари о српског сељака- згасне ко шибица!

Па, он крвари зинат теби, ееееј…

Што је мање живота то му је мање терета да носи, па више не јуриша но лети, разумеш ли?!

Схваташ ли зашто опанци никад не зарастају?

Један живот има Србин али стотину смрти па док сваку освети и сваку умре немаш ти где, немаш кад, немаш с чим…

И у том рову у ком стојиш кости су његових костију!

Трећепозивци јуришају кроз земљу, где си то мислио да се сакријеш?!

Пуцаш мислећи да ће Србин стати?!

Где си то видео да мртви Србин не јуриша?!

Мртви претрчавају живе, живи мртве, измешају се крв и мошти, гуњеви и плаштанице, где падне глава покупи је први до ње метне на себе и: „За мном, сељаци- јунаци у задње орање!“

Не знаш ти ништа, јадо, о српскоме сељаку!

Знаш ли како мирише крвава чоја?

Јеси ли кад видео стоку где стане пред најлепшом травом и не пасе?

Зелени се сочна, нарасла, повила се у команду за јуриш, мирише…а стока стоји пред њом и ни травку да…

Да помешаш тамјан, лаванду, чемпрес, липу, оно јутрење морско, ратлук што сељак чува да га пред госта с ракијом принесе, па мирис мученице, шљиве и траварице поврх свега, и на то надробиш сувога хлеба у врућу варенику…тако крвава чоја мирише.

Где осетиш такав мирис а ти се добро размисли хоћеш ли да срспки сељак отпије ону ракију и распрегне волове..?

Хоћеш ли да се не наноси имена, да ти распећа прегазе ровове…

Да устанеш кад где чујеш шта о српском сељаку!

За тебе се помолио- док му куће палиш да се својој вратиш.

Да ти се порадују, њему ће се костима радовати ако које стигну.

И те ће кости, као да ништа било није, опет за плуг, у орање…

Да станеш и поздравиш српску њиву- шта она рађа то Бог сеје…

Последње овоземаљско племство- српског сељака

!Да си га кад убио видео би где се крв плави, а оно што си прострелио, ил распорио то крвари – теби зинат!

 

Михаило Меденица

 

___________________________________________________________________

 

НЕШТО ИЗВАНРЕДНО,. ЖИВОТ ИДЕ ДАЉЕ, ИПАК, УПРКОС СМРТИ

 

======================

 ВЕДРИЈЕ НОВОСТИ

Vera Olujić

2. окт. у 21:28

video-475aca41eabe919df8bd199fafa1c330-V.mp4

372 прегледа

Оцијенило је 29 особа

Приказати списак оних који су подијелили

249

Dragana Krstic

Divnoo

2

Допада се Приказати списак оних који су оцијенили

3. окт. у 13:15

*

 

.

Vera Olujić

19. авг. у 6:51

Oplenac

Оцијенило је 38 особа

Приказати списак оних који су подијелили

517

Saša Jeremić

Topola Šumadije

1

 

*  *

 

Ilonka Mladen

данас у 11:16

Ko je bio *Grk Zorba*?

Po rođenju je bio Srbin i zvao se *Đorđe*. Kako je srpski jezik tada bio zvanično zabranjen u javnoj/administrativnoj upravi, Grci su njegovo ime najpre transkribovali u Gjorgios, što se kraće izgovara kao *Jorgos*.Grci ime Srba izgovaraju Sorba i *Zorba*.

Rođen je 1865. g. u selu Kulindar (Grci su ga preimenovali u Kolindros) oko 50 km zapadno od Soluna, u današnjoj severnoj Grčkoj, u kojoj su do 19. veka Srbi bili u apsolutnoj većini (Makedonci tada nisu postojali kao narod - makedonsku naciju su stvorili komunisti tek 1945. g. Makedonija je bila samo regija, kao današnja Šumadija, Braničevo, Pomoravlje. Odluka za stvaranje makedonske nacije je doneta na Drezdenskom kongresu KPJ 1928. g, jer je Kominterna procenila da će Srbi zbog izraženog monarhizma pružiti veliki otpor, te da moraju biti pocepani na više naroda da bi lakše prihvatili komunizam).

Nakon ustanka 1821. g. protiv Turaka i po sticanju nezavisnosti 1830. g, Grci su doneli Ustav po kome su svi pravoslavci u Grčkoj smatrani za Grke, bez obzira na drugačiju etničku pripadnost. Središte tadašnje države Grka je bio Peloponez i područje oko 100 km severnije sa pojedinim ostrvima u Jonskom i *Belom moru* (Grci su ga preimenovali u Egejsko). Nakon potpunog oslobođenja od Turaka u 1. Balkanskom ratu 1912. g. i nakon što je područje Egejske Makedonije pripalo Grcima, iako je srpska vojska oslobodila veliki deo severne Grčke, Đorđe Srbin (*Jorgos Zorbas*) se 1922. g. sa ćerkom Ekaterinom trajno preselio u Srbiju. Videćemo i zašto.

Živeo je na potezu od Skoplja do Niša i nikad se više nije vratio u severnu Grčku, koja je već tada identitetski potpuno promenjena, tako što je Srbima zabranjeno da govore svojim jezikom (često su zatvarani zbog toga o čemu postoji i novinski zapisi), da pišu na svom jeziku, brojne srpske crkve na tom području su pretvorene u grčke - brisanjem srpskih svetitelja i ktitora sa freski i dopisivanjem grčkih, a bogoslužbeni jezik je bio isključivo grčki.

Situacija se dodatno pogoršala 1921. g. kada je iz Anadolije u Turskoj proterano preko milion Grka, koji su naselili sever Grčke - ceo Halkidiki, široko područje oko Soluna i celu današnju severozapadnu Grčku, čime je zaokružen proces grceiziranja severne Grčke i trajno zatrt srpski identitet. U ovih 100 godina, iz severne Grčke je proterano oko 800.000 Srba, oko 500.000 je grceizirano, a mnogi su skončali po zatvorima ili su pobijeni. Poslednji talas proterivanja Srba sa severa Grčke odigrao se nakon 2. Svetskog rata i ustanka koji su tamošnji Srbi podigli u pokušaju da se ujedine sa svojom severnom braćom iz današnje Makedonije.

Deda mog prijatelja je tada sa celom porodicom proteran iz Kavale (raniji naziv - Krstopolje, na obalama Egejskog mora, koje je na svim kartama do 19. veka označavano kao Belo more!). Njemu su u Krstopolju ostale dve kafane, nekoliko kuća i druga vredna imovina i imanja.

Zbog čega je Đorđe Srbin otišao iz Grčke? Nije otišao, nego je *morao da pobegne* iz istih razloga, kao i mnogi Srbi - zbog netrpeljivosti Grka prema njegovom srpskom identitetu, iako je nosio ime Jorgos, govorio grčkim jezikom, ali i srpskim. Danas Srba starosedelaca praktično nema na području severne Grčke, osim onih koji su nasilno grceizirani i više nisu svesni svog starijeg, srpskog identiteta.

Đorđe Srbin (Grk Zorba) je poslednji period svog života proveo u selu ispod planine Vodno, na kome se danas nalazi elitno naselje u Skoplju. Umro je 1941. g. i sahranjen je na lokalnom seoskom groblju, a 1954. g. su njegovi zemni ostaci premešteni na groblje Butel u Skoplju - parcela br. 17, aleja 3, grobno mesto 23. Na njegovom spomeniku je upisano *Georgios Zorbas*.

Život i lik svog velikog prijatelja Đorđa Srbina, grčki pisac Nikos Kazancakis je iskoristio za svoj roman *Doživljaji Aleksisa Jorgosa*, po kome je 1964. g. snimljen film *Grk Zorba*, za koji je Mikis Teodorakis napisao muziku (*sirtaki*), koja je postala nezvanična himna Grčke. Tako je Đorđe Srbin ušao u legendu, kao Grk Zorba.

Zvanična istoriografija kaže da nema validnih podataka o njegovom srpskom poreklu. Tačno, jer su u severnoj Grčkoj od 1830. g. sistematski brisani svi tragovi srpskog identiteta i menjani su nazivi toponima. Neki su ovde već navedeni. Evo još nekih: Kostur (Kastoria), Lerin (Florina, u kome do pre 100 godina skoro na nije bilo Grka), Greben (Grebeva), Janjina (Joanina), Servia (na grčkom bukvalno znači Srbija), Ser (Serez, u kome je srpski car Stefan Dušan proglasio dopunu svog Zakonika - zakonik se ne proglašava u tuđoj zemlji), Kozani, Njeguš, Neveska, Surovičevo, Janica (Gianica), Kufalovo (Kufalia), Livadi, Resilovo, Rakovo (Kratero), Vrbeni (Itea), Borešnica (Palaijatra), Sakukevo (Mariva), Pesočnica, Gornji Nevoljani, Donje Klještino, Donji Kotori, Beli Kamen, Leskovec, Krapeština (Atrapos), Pleševica (Koliki), Negovan (Flapuro), Cerovo (Klidi), Kolarica (Maviaki), Ljubetino itd.

"Gde ima dosta, tu se i prosipa". Da li Srba ima previše, da mogu toliko da se rasipaju? I dokle? Da li je sramota reći da je Grk Zorba bio poreklom Srbin? Da li je to uvredljivo za Grke? Da li im to treba napomenuti u prigodnoj situaciji i staviti im do znanja da se Srbi njega neće odreći, bez obzira na skoro vekovni talog vremena koji potiskuje istinu o njegovom srpskom poreklu?

To više ne zavisi od Grka, nego isključivo od Srba. Ako više poštujemo sebe, i drugi će nas poštovati, a ljubav je samo za onoga ko ljubavlju vraća, pa je ljubav i za današnje Grke bez obzira što ne znaju pravu istinu o jednom od najpoznatijih "Grka", kojeg oni jednostavno zovu Zorba.

Srbi i Grci imaju zajedničke muke, kao narode ih čekaju teška iskušenja i ovo nije poziv na istorijski revizionizam, a pogotovo ne na revanšizam - točak istorije se ne može vratiti unazad. Zato, Srbi i dalje treba da letuju na Belom (Egejskom) moru i da čuvaju sećanje na tragove svog identiteta u Grčkoj, a Grci neka igraju svoj sirtaki i neka čuvaju legendu o *Đorđu Srbinu*.

Овај текст о *Грку Зорби* су објавили многи портали у региону, а објављен је и у многим вибер групама, али без имена аутора, а он је познат и зове се *Слободан*.

Оцијенило је 10 особа

Приказати списак оних који су подијелили

 

*   

Ilonka Mladen

данас у 11:18

Дана 29.10.2021. године чусмо да је у Софији у Бугарској свечано обележено 700 година од упокојења овог српског краља и светитеља. Сви медији у Србији известише о овом догађају, а ни речи о томе - *откуд мошти Светог Стефана Милутина у Софији?*

Пођимо редом.
Од времена Немањића, сви српски средњовековни владари су у имену имали и *Стефан*, као знак владарског статуса (Стефанос на грчком значи круна/венац), а њихове државе су обухватале просторе данашње Србије, Црне Горе, С. Македоније, зап. Бугарске (до реке Искре, која се улива у Дунав), северне Грчке, Албаније, дела Далмације, БиХ, која је тада имала српски карактер (доминантно православна вера, уз мало католика и Јевреја, а ислам је овде дошао са Турцима тек крајем 15. века; српски језик, ћирилица/глагољица, родбинске везе са владарима са подручја данашње Србије).

На простору данашње БиХ су владали српски владари Стефан Твртко, Стефан Вукшић Косача, Стефан Томашевић Котроманић, Стефан Остојић и др, а сестра српског цара Стефана Душана, *Јелена*, била је удата за Младена III Шубића, који је владао Скрадином, Клисом и Омишом у тадашњој самосталној регији "Далмација", која је данас у саставу Хрватске.

Иначе, сви средњовековни владари, па и српски, често су водили међусобне ратове за територије, па се краљ Милутин, после победе над баном Шубићем 1318. године, прозвао и *краљем Хрватске*, која тада није имала изразито католички карактер него и православни, због бројног православног живља на овом простору (цело далматинско залеђе и данашња Крајина).

Овај дугачак увод је био неопходан да би се видела величина српских држава и *распрострањеност српског идентитета* на широком простору јужне Европе, који је потом систематски затиран, што траје и данас.

Стефан Милутин је *највећи ктитор* међу владарима у историји. За 42 године владавине, подигао је или обновио 42 цркве/манастира широм полуострва "Хелм" (који си Турци назвали Балкан, по највећем планинском венцу у овом делу света, који Срби од вајкада зову Стара планина).

Између осталог, краљ Милутин је у месту *Сербика* (превод није потребан да би се схватило чији је то топоним) сазидао *велелепну цркву*, као мању реплику цркве *Света Софија* из Константинопоља. Сербика се раније звала *Средец* и ови називи су подједнако коришћени за именовање овог места.

Због лепоте ове цркве и асоцијације на Свету Софију, мештани и путници су ово место прозвали *Софија*, што остаде до данас. У Софији постоје градске четврти које и сада носе називе: Сербика и Средец. На овом подручју су се кроз историју смењивали утицаји бугарског и српског елемента, али је српски ипак био доминантнији све до краја 19. века, што је било видљиво из чињенице да је становништво углавном славило *славе*, а не *имендане*, што је карактеристика бугарског елемента. Свест о идентитету тада није била развијена као данас, а бројни српски и бугарски владари су били родбински повезани. Говорни језик је био скоро идентичан, као и писмо.

Око 1460. године, мошти Светог Милутина су из Трепче на КиМ пренете у цркву Свете Недеље у Софији, где остадоше до данас.

Освајањем Софије, која је постала њихово административно и трговачко средиште на овом подручју, Турци су ову прелепу цркву опљачкали и са ње скинули све што су могли да искористе. Запуштена, без чинодејства Свете литургије и бриге парохијана, од којих су многи напустили место, црква је полако *пропадала и урушавала се*. И тако, све до ослободилачких ратова од Турака 1878. године, када су Руси ослободили данашњу Бугарску.

Царска Русија је још од средине 19. века гајила претензије за излазак на топла мора повезана са Медитераном, а у исто време, прибојавала се растућег утицаја обновљене српске државе након два устанка (и поред тога што је Русија обилно помагала устанике), јер је била свесна њене величине и снаге у Средњем веку.

Компромис је нађен у *форсирању бугарског елемента* науштрб српског, па је преко проширене, Велике Бугарске - Русија настојала да изађе на *Бело море* (које су Грци преименовали у *Егејско*).

Личним залагањем руског грофа *Игњатијева*, који је био посланик на турском двору, Бугарска је Сан-Стефанским миром 1878. године проширена око 300 км на запад, на некадашње српске територије, са садашњом С. Македонијом, делом КиМ и целом источном Србијом, све до Велике Мораве. Вековна бугарска *престоница је из Трнова пребачена у Софију*, у којој је тада био присутан јак српски елемент са свим специфичностима српског идентитета. Корекције ових граница су потом извршене на Берлинском конгресу исте године.

Ширењем Бугарске на запад, почела је присилна бугаризација српског становништва, забрањиване су славе, а бугарски свештеници су узурпирали бројне цркве које су зидали српски владари/властела, уз мењање имена српских ктитора на фрескама - *у бугарске* и превођење становништва у надлежност Бугарске егзархије (цркве).

Иначе, у састав обновљене Пећке патријаршије 1557. године (имала је око 40 епархија), ушла је и Ћустендилска епархија све до Софије. Црквена јурисдикција Пећке патријаршије се тада простирала на подручју данашње Србије, С. Македоније, целе северне Грчке (до Крстопоља, који су Грци прекрстили у Кавала), Албаније, Славоније, Барање, Босанске крајине, БиХ, Лике, Крбаве и Далмације. Под Хрватском се тада подразумевало само подручје Загорја.

Критеријум за установљавање канонске надлежности Пећке патријаршије се заснивао на постојању цркава/манастира које су зидали српски владари/ктитори, као и обичај слављења *слава* што је специфична карактеристика српског идентитета.

По одласку Турака из Софије, главна улица је именована по Игњатијеву, а 1881. године је срушена Милутинова реплика цркве Свете Софије, са намером да се на том месту направи велики парк. Народ се побунио због рушења ове цркве, избили су немири, па су Бугари обећали да ће на истом месту изградити
нову и већу цркву.

Оджали су обећање, али је нова црква била скроз другачија од Милутинове. Назвали су је по руском светитељу *Александру Невском*, у знак захвалности Русији што их је ослободила од Турака и што је Бугарску *проширила на запад око 300 км, на српске територије*. Ова црква је данас Саборни храм Бугарске православне цркве, а датум потписивања Сан-Стефанског мира је Дан државности Бугарске.

Српска православна црква је више пута тражила да се мошти Светог Милутина пренесу у Србију, али безуспешно. Бугари знају да се ради о српском краљу и светитељу, да је зидао цркве по данашњој Бугарској, те да су његову најлепшу цркву они срушили, али Бугари такође знају да *светац не праву разлику између Бугара и Срба*, те да је *заштитник Софије*, у којој леже његове нетрулежне мошти и у којој само њено име остаде као подсетник на Милутинову велелепну цркву.

А Софија (*мудрост* на грчком) и нас Србе опомиње да будемо мудри и не заборавимо своју историју, свог Светог Милутина и његове свете нетрулежне мошти, које чувају овај град, некада зван Сербика, јер су га очигледно основали Срби.

Слободан

Приказати списак оних који су подијелили

72

Goran Bošnjak

Доказ да је бугарска била Србија и да бугарско царство никад није ни постојало односно измишљено само да се Срби не виде
Бугарско царство
Византија
Грчко царство
Итд све су то србска царства претворено у бугарско византијско грчко итд

Допада се Приказати списак оних који су оцијенили

данас у 11:54

 

*    * 

Milica Milosavljevic

данас у 11:44

Оцијенило је 9 особа

Приказати списак оних који су подијелили

54

Оцијенили су Марко Угарковић и Snežana Radosavljević

Прво занимљиви

Марко Угарковић

Пре бих рекао накарадно време.

*   *

Љиљана Поповић

јуче у 22:01

Zabranjena istorija.
Muljne poplave.
TARTARIJA

Оцијенило је 19 особа

Приказати списак оних који су подијелили

142

Свидјело се Miodrag, Perun и Марко

Dejan Dimitrijević

Ili su namerno zakopali celu civilizaciju,Tartariju.

1

Допада се Приказати списак оних који су оцијенили

прије три сата

 

*   *

Ozren Major

16. окт. у 21:01

Popit ćemo našu crvenu tabletu: Ništa ne zaustavlja ono što dolazi, ništa:

"MOŽEŠ TRČATI, ALI SE NE MOŽEŠ SAKRITI. "Nakon isključenja STRUJE glavni lik Juan O'Savin upozorava vojsku na stanje visoke pripravnosti zbog mogućeg nuklearnog rata. Zrakoplovi nuklearne glave počinju djelovati na nebu. EBS je postavljen i spreman. I šokantni snimci mnogima se emitiraju 24 sata dnevno na 55 jezika i 600 dijalekata sve na kanalima, sve će se otkriti, organizacije, političari, slavne osobe, religije, kraljevske obitelji... , itd..
Na putu je!

Оцијенило је 99 особа

Приказати списак оних који су подијелили

1.4K

Оцијенила је Sanja Markovic-Saloustros

Прво занимљиви

Goranka Barbar

Pun je kufer narodu otrova i plavih i crvenih. Njihova zarada po nasim kostima! Ozrene, ja tebe ne razumin! Toliko Dice cd stradat , a “ jahaci” se za Dicu bore! Narode, dođi sebi jee si sam! Sam i jesi Rjesenje!

4

Допада се Приказати списак оних који су оцијенили

јуче у 22:38

Одговорити

Размијенити

Danijela Adamović

Jedva čekam da to krene pa da vidim face od ovih uspavanih

10

Допада се Приказати списак оних који су оцијенили

16. окт. у 22:51

Одговорити

Размијенити

Violeta Kućastara је одговорила3 одговора

Jolanka Madjar

Neka bude što biti mora.

10

Допада се Приказати списак оних који су оцијенили

16. окт. у 21:51

..............................

...............................