ГРАНИЦА ПОДНЕБЕСЈА / Милан Миливојевић

ГРАНИЦА ПОДНЕБЕСЈА

-'Верујеш ли да ћемо се икада више срести?'- још му је у

мислима одзвањало питање када је почео, напокон, да

обраћа пажњу на своје окружење и сапутнике у једном

од купеа брзог воза за Цирих. Посматрајући њихова лица

схватио је да их је већ све видео у својим духовним

лутањима, не овако уштогљене као сад, већ слободне у

срцу, потпуно у складу са својим унутрашњим делом

бића.

Знао је ове птице много боље него што су могле и да

претпоставе.

Тренутак потом, почео је да се присећа ноћи када је

написао своју прву песму. Ноћи од које је све почело и

песме која је нашла своје место у посебној служби вилама

нагоркињама.

*

Била је то велика, задимљена просторија која изгледом

подсећа на кафану заборављену изнад залеђених уздаха

и утонулу у пенушави осмех до непостојања удаљене

реке. Неки болови, угашени пепелом од ватре која је

горела у камину озиданом у углу просторије, растеривали

су светлост састављену од хиљаду боја дана,

покушавајући заспати у јастуцима нервних завршетака

чија су тела окружила сто у средини.

Била је то велика, неуредна до зла бога, просторија и у

њој скоро два пута више од троје људи, укључујући у тај

скор скоро заспалу Варвару Дивнић, заборављену царицу

из старе ере, а која сада беше уморна старица

неспретно налакћена на угашену шаку леве руке и очију

претрпаних од историјских казни. Загледана у белу ивицу

загрљених ветрова, нехајно је руком гладила косу,

толико дугу да ју је зими користила уместо шала.

До ње, утонуо у свој заборав, налазио се Теодор

Језеров, главни јунак ове приповести, чинећи сушту

супротност својој пратиљи Искри Виткин, библиотекарки,

увек спремној на пољупце у троје и увек немирној, попут

игле. Њих двоје, у тандему, личили су на људе успеле да

у даху угуше сваки безразложни гнев, да напуне желудац

жедним сенкама способним да замене со за кајсију, а

пупољак за наручје.

На супротној страни, обезбедили су себи места преостала

два приложника: Сандаљ Хранић, чији су преци

имали значајну улогу у развоју неколико балканских

народа и Управда Истоковић, од кога су, пре много векова,

дрхтали народи источне Европе.  (....)

          = извор: Милан Миливојевић: Служба вилама нагоркињама. - ЦД Знак препознавања. Пет књига изабраних на књижевном конкурсу поводом 25, година постојања "Заветина", Београд, 2008. - одломак из истоимене прозе, стр. 29 

       Милан Миливојевић рођен је 1967. године у Љубљани. Основну школу завршио у Сремској Митровици, средњу у Београду. Дипломирао је на Саобраћајном факултету 1993. г. Године 1997. преселио се са супругом и двоје деце у идилично мачванско село Салаш Ноћајски, одакле је пореклом чувени Змај од Ноћаја – Стојан Чупић, Карађорђев војвода.

Бави се производњом воћа, првенствено јагода, мада има и засад јабука, крушака, шљива, кајсија и вишања.

Године 1998. објавио је збирку поезије СВИТАЊЕ ДУШЕ у издању СРПСКОГ СИОНА из Сремских Карловаца...

            Цена овог ЦД-а   300,00 дин. Поручивање овог издања, преко наше мобилне књижаре Петао "Заветина"  (пост нет упутницом)