Не пишем ова писма из карантина заведеног у време пандемије корона и ванредног стања у земљи Србији (Балкан) - писао сам их откад знам за себе, од најраније младости, до ... увек. Нека сам и објавио - видети више*
Народна библиотека је ту књигу третирала, етикетирала, додала јој налепницу: "није лепа књижевност". Сада бих најрадије опсовао, као и сваки просечни Србин, али... пошто то треба да буде нека врста увода, у све ово, што није оно, што би се помислило на први поглед, а фуснота уз овај увод ће бити стална пратиља ове странице, док буде вођена, нека врста споменика заблудама о много чему. Што је добро, као подсетник, и више од тога... Елем, ова страница би могла да се зове, нимало претенциозно, и Серија
ПАНДОРИНА КУТИЈА, пролеће 2021.
Бачене рукавице? Јесам ли их ја бацио? Или су их бацили сви они који - ћуте?
Читав народ се повукао у - ћутање? Или мумла у себи са маскама на лицу? Милијарде маски на милијарду лица? Златна милијарда! ... Коме и зашто писати? На крају ове цивилизације? -
19386
_______ Из карантина COBISS+
*Народна библиотека Србије, Београд (НБС)
Нема коментара:
Постави коментар