среда, 27. јул 2016.

Статус српских манастира на Косову и Метохији, видите, заувек је решен / Петар Сарић (1937)

....Плужине, иако територијално припадају Црној Гори, потпуно су српске. Овде, синови неће да буду нешто друго од својих очева. Да ли је ово последња нада за очување српства у Црној Гори?Пива, Плужине, за мене је као да кажеш Бањани, Велимље (мој завичај). Разлике, које се свуда провуку, измирује и поравнава језик. Језик који тече као река. Пива има две реке – Пиву и Језик; Бањани једну – Језик. Река језика тече уз брда, повећавајући им висину, и низ увале, продубљујући им дубину; пролази куда се није пролазило, дајући и души облик.
Срећа је што су насеобине, какве су Пива и Бањани, постале станишта не само мудрих и верујућих људи, но, ето, и сведржећег језика. Таквих станишта једнако има и онамо где језик украшавају разлике. Зато верујем у очување српства и у Црној Гори, и на Косову, и свуда где се говори српским језиком.
Долазите с Косова и Метохије, из Сринићке Жупе, једне од најусамљенијих српских енклава. Могу ли тамо Срби да опстану, да остану своји на свом?Могу. Кад се преобразе националне нетрпељивости, кад љубави према свом не буде потребна мржња према туђем, кад мрзитељи схвате да је мржња оружје самоубица, све ће изгледати много простије. Немогуће постаће могуће. Без те наде, могуће може постати немогуће. Не верујем да ће човек ступити на тај пут, иако га је он изградио.
Како заштитити наше манастире, обезбедити им аутономију какву има, рецимо, Хиландар, док се не реши статус Косова и Метохије?Наше манастире на Косову и Метохији, и оне који су срушени, нико није успео, иако су многи покушавали, да затре. Јер срушени, својом светошћу и својом светлошћу, вазнели су се на небеса, где им никаква земаљска сила ништа не може. Статус српских манастира на Косову и Метохији, видите, заувек је решен.

..

уторак, 26. јул 2016.

Kako Kilkulen navodi, ratna strategija je da se neutrališe Isis u Iraku, a kako bi se stvorio „mir“, a u Siriji da se zaustavi rat sukobljenih strana, dok je za razliku od njih, agresija na SR Jugoslaviju bila ta, da se stvori dovoljno štete Vojsci SR Jugoslavije kako bi bila prisiljena na prekid vatre




Na osnovu statistike koju je uradio Dejvid Kilkulen, ispada da je Srbija (SR Jugoslavija) daleko opasnija za NATO od terorista Al Kaide, Isila, Al Nusre i svih terorističkih organizacija zajedno, kao i drugih, po njima „nepodobnih“ režima, a kako kažu, zbog „demokratije i vladavine prava“.
„Vazdušna kampanja je suviše ograničena. Kampanja protiv Isisa je jedna stvar, a uništavanje njegove sposobnosti da funkcioniše kao država je sasvim druga. Radi poređenja, tokom intervencije 78 dana na Kosovu 1999. godine, NATO je imao 19,484 vazdušna naleta, u proseku 250 dnevno.
Tokom vazdušne kampanje u Libiji 2011. godine bilo je 9.700 udara za 215 dana, odnosno 45 po danu. U Avganistanu je bilo 6.500 naleta, odnosno otprilike 83 naleta dnevno. Za razliku od toga, u devet meseci vazdušne kampanje SAD su imale 2.796 naleta, nešto više od 10 dnevno u Iraku i Siriji zajedno.“, navodi Kilkulen u svom izveštaju.
Kako Kilkulen navodi, ratna strategija je da se neutrališe Isis u Iraku, a kako bi se stvorio „mir“, a u Siriji da se zaustavi rat sukobljenih strana, dok je za razliku od njih, agresija na SR Jugoslaviju bila ta, da se stvori dovoljno štete Vojsci SR Jugoslavije kako bi bila prisiljena na prekid vatre.
Stoga „partnerima“ iz NATO-a, kako ih danas nazivaju, bilo je potrebno 19,484 vazdušna naleta kako bi „prisilili“ Vojsku SR Jugoslavije na „prekid vatre“, više nego na Libiju, Irak, Siriju i Avganistan zajedno!
Dejvid Kilkulen je bivši australijski oficir koji je bio savetnik generala Dejvida Petreusa u 2007. i 2008. godini, a kada mu je bio i savetnik za vođenje rata u Iraku.
Od 2005. do 2006. godine, bio je glavni strateg u Kancelariji koordinatora za protivterorističke akcije u američkom Stejt departmentu. Takođe, bio je savetnik britanske i australijske vlade, kao i savetnik u NATO-u.
(Vostok)  = Preuzeto, videti više

Ко обори једно дрво, убије једног Србина

Mилош Обреновић први еколог у свету Б. СУБАШИЋ | 25. јул 2016. 19:20 | Коментара: 3
Вођа Другог српског устанка 1837. изгласао закон о заштити шума. Посланицима поручио: Ко обори једно дрво, убије једног Србина. Похлепа је узимала данак а шуме крчене
ВЕЛИКА прича о уздизању обновљене Србије из запустеле дивљине у модерну државу још увек је мало позната. Било је то време када су досељеници, потомци Срба који су из отаџбине отишли у вековним сеобама, поново мукотрпно крчили просторе за села и путеве у "океану српских шума", како је нашу земљу 1833. видео француски дипломата и путописац Ламартин.После успеха Другог српског устанка, у Београдском пашалуку, који је био цела Србија, живело је око 120.000 пореских глава, односно мушкараца хришћана од седам до 80 година. Аустријски архиви наводе да је око 80 одсто територије било под густим, старим, храстовим шумама. Пруски официр, племић и путописац Ото Дубислав фон Пирх дивио се српским шумама и сматрао је да ће њихово мудро коришћење донети богатство земљи која се развија.
- Савршена тишина влада у Шумадији. Ниједне птице певачице, само једва чујан шум ветра који њише таласе од лишћа. Свето дрвеће, од којег се свако у данима опасности претвара у хајдука, као да је било потпуно црно под плавим небом. Пословица вели: Ко обори једно дрво, убије једног Србина. Ове шуме, у којима пребивају виле и мала божанства, оживљавају сећања на бића која смо волели а којих више нема - сетно је описао франуски путописац Жозеф Ренак остатке прашума у Шумадији, кроз коју је прошао у другој половини 19. века.
Данас је тек нешто више од четвртине Србије покривено шумом, што је далеко испод просечне шумовитости европских земаља од 46 одсто. То показује да није послушан савет и завет књаза Милоша, који је убрзо по стварању аутономне кнежевине покушао да заштити шуме. Он је био згрожен нестајањем зелених тврђава које су вековима биле уточиште и светилиште Срба. У доба османских прогона, као сеоска црква и збориште најчешће је коришћен управо простор под крошњама светог дрвећа, старих храстова записа

уторак, 12. јул 2016.

Vampir u Srbiji (Vampire in Serbia) true story - with English subtitle





Објављено је 23.06.2012.
For subtitle press cc !!!
Vampir je jedina srpska reč koja je opšte prihvaćena u svim jezicima sveta! Svi smo gledali filmove o 'Drakuli', a danas gledamo 'Twilight', 'Vampire diaries', 'True blood'... a da li znate da su sve te priče nastale u istočnoj Srbiji pre tri stotine godina? I da je prvi srpski vampir Petar Blagojević, stariji od grofa Drakule? Pogledajte prilog studentkinja novinarstva sa FPN-a i saznajte nešto više o ovoj temi..

недеља, 10. јул 2016.

Једно од најстаријих издања Библиотеке Документационог центра ЗАВЕТИНА


Библиотека Документационог центра "Заветина" поседује неколико књига штампаних крајем 19. века у Београду, старијих од 120 година. Ово издање је једно од тих, и није на продају.

..
Прва страница у књизи. Порекло

..

..
5 стр.у књизи

..
Књига је одштампана 1885. године у Београду, неоштећена је.Књига има 150 стр. На последњем листу при врху неки од власника је обичном оловком написао "1892 год". Ништа више. Како је та књига, путовала од онога коме је поклоњена, као гимназијалцу чачанске гимназије за одлично учење и владање, до Библиотеке ЗАВЕТИНА и до Документационог центра "Заветина",тј. Велике магазе,коју је сазидао пок. Станко Лукић - рођен 1892. године (а преминуо новембра 1955. године)? Којим све путевима?
..

среда, 06. јул 2016.

Нова пруга Краљевине Србије инспирисала Агату Кристи...

Српска пруга инспирисала Агату Кристи: Ево како је настало "Убиство у Оријент експресу"!
NovostiOnline / Душица ДАМЊАНОВИЋ | 06. јул 2016. 12:26 | Списатељица се налазила међу путницима који су били заробљени на железници Краљевине Србије, што је касније послужило као мотив за чувени роман
НОВА ексклузивна железничка туристичка траса која је полазила из Лондона преко Београда до Цариграда и мала незгода која се догодила на шинама Краљевине Србије, инспирисала је Агату Кристи да напише једну од њених чувених прича.
Рекламни слоган француске железничке компаније „Нова рута преко Лондона, Париза, Минхена, Беча, Будимпеште, Београда (крозЗемун) до Константинопољапрвукаоје познату списатељицу детективских романа и она се упустила у необичну авантуру до егзотичног оријента - преко данашње Србије.
Наиме, воз којем је путовала био је заробљен у снегу!Огромни наноси снега зауставили су путнике до Цариграда на читава два дана и две ноћи.
Агата Кристи је гледала кроз прозор свог купеа, видела је само снег, пустош и безнађе. Управо на том месту рађа се нова идеја за писање романа „Убиство у Оријент Експресу“, а нова пруга Краљевине Србије постаје главно место убиства, али и велика мистерија за детектива Херкула Поароа.

МАЛА ИСТОРИЈА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ ЗЕМУН
Многи не знају да је нова пруга која је повезивала Балкан са Европом, односно Београд са Земуном, пролазила поред хотела „Југославија“ у Булевару Николе Тесле. Наиме, после добијене независности 1878. године Краљевина Србија била је у обавези да сагради пругу Србија - Аустроугарска ради добрих трговачких односа.


Foto: Душица ДАМЊАНОВИЋ
Пруга је отворена 1884. године, а железничка станиза Земун била је прва станица Европе у којој је приспео воз из Београда. Први путник који се возио тим возом на траси Београд-Земун био је краљ Милан Обреновић.

Foto: Душица ДАМЊАНОВИЋ
СПОМЕНИК У ЗНАК СЕЋАЊА НА НЕКАДАШЊУ ЖЕЛЕЗНИЧКУ СТАНИЦУ
Становници Београда, Земуна и мало старији путници памте ову железничку станицу до седамдесетих година прошлог века када је она званично укинута и премештена. На њеном месту данас се налазе многе вишеспратнице са којима се граничи Земун и Нови Београд. У спомен на ову станицу поред хотела „Југославије“ на врху малог брда на којем се деца играју свакодневно са својим кућним љубимцима, могу се видети пет стубова и пар метара железничких шина.






Foto: Душица ДАМЊАНОВИЋ
Стубови који служе као споменик, некада су били носећи стубови железничке станице Земун. Иако железничка станица није тачно пролазила преко тог брда, споменик који се сада налази на њему служи сећању, али и за многе друге који нису били путници средином двадесетог века, представља мистерију.












Foto: Душица ДАМЊАНОВИЋ    
 = преузето :Новости

понедељак, 04. јул 2016.

"Лепа љубавна прича" Edit Pjaf


Прича о трагичној љубави Едит Пјаф Б. Ђ. | 04. јул 2016. 15:22 | Дело Адријена Боска о несрећи чувених љубавника "Констелација" у издању "Геопоетике"
ПОТРЕСНУ причу о авионској несрећи из 1949. године, у којој су страдали легендарни француски боксер Марсел Сердан, његова велика љубав Едит Пјаф, и генијална виолинисткиња Жинет Неве, приказао је Адријен Боск (1986) у роману "Констелација", који је код нас објавила "Геопоетика", у преводу Јелене Стакић.Његова прича почиње на аеродрому "Орли", 27. октобра 1949, када се у нови авион "Ер Франса", назван "Констелација", који је лансирао екстравагантни Хауард Хјуз, на линији Париз - Њујорк, укрцало тридесет седморо путника и једанаест чланова посаде. Дан касније, "хромирана птица" престала је да одговара на налоге из контролног торња. Авион се срушио на острво Санта Марија у Азорском архипелагу. Преживелих није било.
Сердан је крајем те године у Америци требало да се бори са чувеним "Разјареним биком" Џејком Ламотом, у нади да ће повратити титулу светског шампиона, али је на преклињање Едит Пјаф променио планове и пожурио. Уместо да плови бродом преко Атлантика, она га је убедила да тог кобног дана седне у "Констелацију", и стигне на њен концерт, јер је у Њујорку, без њега, "умирала од досаде и туге". Десет година касније, славна певачица написала је песму "Лепа љубавна прича", посвећену непрежаљеној љубави свог живота.
КЊИГА
ЗА ову дебитантску књигу Боск је 2014. добио Велику награду Француске академије за роман. Млади аутор се прво упустио у писање новинске репортаже, али је схватио да грађа коју је прикупио изискује књижевну форму.

COMPLETARIUM

Сазвежђе З уз подршку - WordPress-a

ЗАВЕТИНЕ+

"Људи месечеве светлости" - online


KOGITO KLUB

online izdanje istoimenog veb sajta


My Opera

Руј. Рајско дрво Звижда


UERKA

ДРУГА СРПСКА РЕНЕСАНСА online


АЛАЈБЕГОВА СЛАМА

Друга друкчија незнана, Србија.Изравнања


Алманах

за живу традицију, књижевност и алхемију, I , 1998.


Амблем

Амблем тајног писма света


БОБОК, БОБОК, БОБОК

Дневник писца 1873.


Баксузи, намћори, угурсузи, јуродиви...

Јуродиви бога ради


ВАСЕЉЕНСКИ ЛИСТ

Новине Едиције Заветина


ВИНАВЕРОВ СОКАК

Пантологија пеленгирике. Изводи и друго- (Канал ФИЛТРА)


ВРЗИНО КОЛО

Магазин ФАНИКА


ГРАБАНЦИЈАШ

SERBIAN PRESS EXPRESS : Вести из отаџбине и расејања


ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА

Живљи је од духа живих


ЕCUMENICAL NEWSPAPERS

...


ЗАВЕТИНА

ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА (тзв. Мала заветина, Први петак после Тројице)


ЗАВЕТИНЕPress

Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни


Златни Расуденац

Лист за антибирократску књижевност и критику


КЊИЖАРА ПИСАЦА

"УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА" (Антикварница ) - (рас)продаја књига и часописа, нових и старих, рукописа


КОМПАС

Даба Шон. Да Баш Он


КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...


МАГАЗА

Концентрични кругови: непозната Србија


МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum


Мајмунска завера

По Шкловском


НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ

Понор, провалија, бездан, јаз


ОПАЛО ЛИШЋЕ

Песме отпале из антологије "Несебичан музеј"


ПАМУК

Non, Je ne regrette rien


ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Бела Тукадруз: ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ


ПИСМА

ЗАВЕТИНАМА, почев од лета 2011


ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.


ПРЕТЕЧА

претеча тефтера


ПРОТИВОТРОВ

Лов на слонове:новости београдских "Заветина"


ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса


Пелазгион

Библиотека ЦАРСКИ РЕЗ online


Путеви Србије

Водич за (непо)колебљиве и радознале духом


РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ

Ковчег безразложних успомена


РЕНЕСАНСА

Српска ренесанса


САЛАШ СЕВЕРАЦА

ЗАВЕТИНЕ:Ми


СУЗ

Mагазин Групе "Сузовци"


СУРБИТА(р)

Библиотека Прототипа


Сазвежђе Мирослава Лукића

Најважније о Бели Тукадрузу (алиас М. Лукићу)


Себични музеј

Једна од скривених антологија "Несебичног музеја"


ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

Магазин Севераца